СА ПУТА ПО ИЗРАЕЛУ, ЦЕЗАРЕЈА, АКО, ХАИФА (1): Одавде је апостол Павле одведен у Рим да му се суди

Cezareja

Фото: Ранко Пивљанин

Танки су листови Библије, ситна су слова на њима, хиљаде речи и псалама вековима причају историју Свете земље и прича још увек није испричана. И шта сад може скромни комад новинске хартије и један хроничар, осим можда да забележи оно што су очи послале души, али ни осећај није лако дочарати. Знају то милиони оних који су походили Израел – они који су ходочастили Христовим стопама и ничице падали на мермерни под у пећини његовог рођења; они који су се молили на Зиду плача остављајући папирић са жељом у пукотинама некадашњег храма; они који никад не могу заборавити поглед на Јерусалим о ком су сањали изгнани Јевреји поред вавилонских река: «Нек се осуши десница моја, Јерусалиме, ако тебе заборавим…»; они које није могло мимоићи страхопоштовање према последњим браниоцима Масаде и пећинама Кумрана, утврдама крсташа…

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Али, причајмо причу због оних што, на жалост, никад неће крочити на врели песак земље Аврамове коју су покоравали Вавилонци, Грци, Персијанци, Византијци, Арапи, Римљани, крсташи, Турци, колонијални Британци, а којој су се, страдајући као ниједан народ у свету, увек враћали Јевреји. И где се данас- уплетени историјом препуном ратова који су рушили и уништавали и крхког мира у ком се порушено уздизало – вековима гледају менора, крст и полумесец.

Цезареја, некад највећа лука Медитерана и пуних шест векова главни град римске провинције Јудеје који је основао цар Ирод дајући му то име да изрази лојалност римском императору Цезару Аугусту, данас је само рушевина. А била је седиште гувернера, у њој је столовао и Понтије Пилат, одавде је апостол Павле одведен у Рим да му се суди и овде је године 66. нове ере букнула побуна Јевреја против Римљана после које су уништени Јерусалим и други Храм. А туристи га данас запамте по чињеници да је ту сниман чувени филм Бен Хур.

Templarska tvrđava u Akri

Фото: Ранко Пивљанин

Зато се држи Ако (Акра) на истој обали и нешто северније од града Хаифе, такође некадашња значајна лука, која је свој зенит достигла у доба крсташа који су је у походу за ослобађањем Христовог гроба, одабрали за своју престоницу. Негде до краја 13. века он је у поседу витезова Светог Јована и данас су добро сачувани улице и лукови над њима са грађевинама заобљених сводова као и компликовани систем подземних тунела који је његовим браниоцима омогућавао да се приликом непријатељске опсаде безбедно повуку до саме луке. Историја бележи да је овим градом- тврђавом крајем 18 века управљао Ахмед ел Џазар, иначе наш човек пореклом из Херцеговине, познат по суровости који ће овде подићи Велику џамију која и данас стоји. Кажу да је овамо стигао после несрећне љубави – био је заљубљен у Муслиманку из околине Горажда, али како су их се њихове фамилије одрекле, он у бесу одлази у централни део Турске, потом у Каиро и постаје познат војсковођа. Али туристи ће, част историји, и овај град најпре запамтити по једном од најбољих рибљих ресторана у целој земљи…

Bahajski vrtovi u Haifi

Фото: Ранко Пивљанин

Хаифа, данас најпознатија лука Израела, лежи на обронцима планине Кармел и један је од најлепших градова у земљи, а препознаје се по предивним Бахајским вртовима са златном куполом храма које се пружају у дужини од једног километра. Вртови, засновани на геометрији и симетрији, су, заправо, светилиште за Бахајце који проповедају јединство Бога и братство међу свим људима, а у њима је сахрањен Мирза Хусеин Али, познат као Баб, оснивач ове религије која данас има око 20 милиона следбеника. И вероватно је утицај ових монотеиста који сматрају да су све светске религије потекле од истог Бога учинио да становници Хаифе данас живе у хармонији, а у једном од три арапска насеља Вади Ниснас се одржава једном годишње Празник празника који слави посебан стил живота овог града.

На врху Кармела налази се Кармелитски манастир и хришћанска светиња Стела Марис, а унутар барокне сркве овог манастира налази се пећина за коју се сматра да је гроб пророка Илије.

Иначе, у Хаифи се налази Технион, прва израелска високошколска институција, а на овдашњем универзитету студирају млади из целог Израела, али и света.
Све има овај град. И море и планину, и луку и плаже, и цркве и џамије и посебан шмек који избија из сваког његовог ћошка. А кад се ноћ спусти, вртови Хаифе засветле прикивајући поглед, док доле у луци одјекује писак огромних теретних бродова чије утробе пуне и празне огромне дизалице.

(наставиће се…)

Ранко Пивљанин, Блиц

?>