ДА МРЗИМО НЕ ЗНАМО, ДА ЗАБОРАВИМО НЕ МОЖЕМО: У Братунцу обележено 30 година страдања Срба у Подрињу

Фото: Зоран Шапоњић

Поново јуче дошао Брана Вучетић на гробље у Братунцу, да обиђе оца и мајку, брата, да им исприча да су он и његови, супруга и деца, Вукан и Рашка, добро, деца расту, хвала Богу… На гробљу три бела крста, три Бранове ране, под једним мајка Радојка, 44 је мученица имала кад су је убили Муслимани на путу од Братунца у Бранов Бјеловац, под другим брат Миленко, под трећим отац Радован. Без све троје остао у три месеца, а мали био, било му тек девет година, дечачић. Све троје од исте руке…

Брана сам упознао има томе и деценија и по, недеља је била, пусто братуначко гробље, бели крстови и међу крстовима сам дечачић, крај три гроба. Пуст је и град био, празне улице, повукли се људи на недељни ручак, свако са својима, Брано дошао на гробље да види своје. Причао ми је тада како је било, свака реч је била као со на рану.

Кад су напали Насерови, Брана пробудила пуцњава, отац му довикнуо да трчи код комшинке Мире, пуцњи су брзо утихли, за пар сати у селу побијено 109, углавном жена и деце. Мира покушала да својих двоје деце и Брана брани бомбама, убрзо су савладани, Брано рањен од бомбе убачене кроз прозор, Мира га превила цепајући завоје од своје одеће… У просторију упао један Насеров са ножем, други га спречио да их не покоље. Миру страшно тукли, после док су их спроводили, Брано у воћњаку видео мртвог брата…После, Брано био у логору у Сребреници 56 дана, данас у телу носи 20 гелера.

Тридесет година прошло, сећања жива ко данас да је све било. Братунац се јуче сећао невиних жртава, 30 година од муслиманских злочина у Подрињу и регији Бирач у којима је страдало више од 3.200 Срба, злочин без казне…

У цркви у Братунцу патријарх српски Порфирије служио је свету архијерејску лигургију, после на гробљу је био парастос страдалим.

– Ово је само камичак у мозаику многих места од Косова до Јадовна и много је оваквих места за која и не знамо. Ово је место камичак у мозаику страдања, распећа и крста нашег православног, српског народа – рекао је патријарх српски подсећајући да је најприличније „да сви клекнемо на овом месту и у молитви заћутимо“.

-На овим просторима сви људи, независно од тога из ког народа потичу, носе дубоке ране. Сви смо дубоко, дубоко позлеђени несрећним ратовима, али, ране се не зацељују сољу, злопамћењем, него мелемом вере, наде и љубави – рекао је патријарх.

Притиснуо народ јуче гробље у Братунцу. Сваки гроб једна судбина, сваки крст знамење угашеног живаота и вере у васкрс. На гробље дошла и дечица из основне школе у Братунцу, свако дете понело по једну слику, на сликама њихови вршањци из оног времена, да нису побијени, данас би они имали своју децу, били одрасли људи.

Црна је историја српских страдања у Подрињу. Муслимански напади били су углавном на велике православне празнике…

Фото: Зоран Шапоњић

Хронологија пуна крви, масакрираних људи…

-У недељу 21. јуна, на Тројице, око пет ујутру, јединице муслиманских оружаних снага из Сребренице напале село Ратковиће, убијено 17 Срба…

-На Божић, 7. јануара 1993. нападнута Кравица, убијено 55 Срба, најмлађа жртва имала 16, најстарија 89 година…

Црна књига српског страдања… Безброј страница.

Станојка Станојевић из Залазја, умрла је има већ шест година, пре десетак, на гробљу на Залазју причала ми је како је било на крвави Петровдан 1992. кад су Орићеви напали село.

Пала старица у црни преко гроба сина Радисава, пре тога била у Братунцу, исто на гробљу, да обиђе Божа, трећи син, Миле, једва преживео рат…

-Одам по гробљу, од сина до сина… Божо ми имао 26, Радисав 27 година. Гледала сам оног дана Насера, ко тебе сад што гледам. Јаше белог коња, путем, овде испод гробља, преко прса реденици, носи зелену застави и виће – „не пуцај, ватај четнике живе“ – препричавала ми је тог дана тужна старица.

На главном тргу у Братунцу јуче је био велики скуп Срба из овог краја. Да се сете страдања, да не забораве, да подсећају и децу, и они да не забораве…

И још једном сећање на тужну причу Брана Вучетића и Цветка Ристића. Цветку крвавог 16. јануара 1993. у Скеланима побијени отац отац Новак, мајка Иванка, брат Мићо (16) и сестра Митра (19). Цветко остао сам на свету.

Порастао дечачић, постао човек, обновио кућу у селу, оженио се, данас они супруга љуљају двојицу синова, Новака и Јована…

Није се затрло српско семе на Дрини.

Пред хиљадама људи говорио је српски члан председништва БиХ Милорад Додик.

-Размишљам о поруци да је хришћански опростити а не заборавити. Како опростити? Како је могуће да они који су невини страдали могу неком да опросте. Нисам човек рата ни сукоба. Али само човек чистих рачуна. Ми не можемо да живимо са људима са којима кроз векове имамо само страдања – рекао је Додик.

Подсетио:

-Кажу неки – други народи су се склањали, нису страдали као српски. Па, баш то нас дели од других. Српски народ је народ карактера, народ слободе, зна да без слободе нема државе и без државе нема слободе. Те смо лекције научили.

Брано Вучетић (Фото: Зоран Шапоњић)

За крај заједничка порука Брана и Цветка:

-Да мрзимо не знамо, да заборавимо не можемо и нећемо. И, да сачекамо да деца одрасту, да им објаснимо зашто они немају баке и деке, зашто немају стричеве, тетке…

Зоран Шапоњић