ЗАВРШНИЦА ПРЕГОВОРА ОПОЗИЦИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Са колико колона „ударити“ на власт

Небојша Медојевић у Скупштини Црне Горе (фото: Sputnik / Небојша Поповић)

Иако рок за предају изборних листа у Црној Гори истиче за само 10 дана — још увијек је неизвјесно да ли ће опозиција наступити у три или више колона.

У средишту конфузије је Социјалистичка народна партија (СНП), односно, начин на који ће та странка наступити на предстојећим изборима. У овом тренутку постоје три опције.

Прва је самосталан наступ СНП-а за шта је већ сакупљено 7.000 потписа. Друга је коалиција те странке са новоформираним „Народним покретом“, у коме су независни посланик Александар Дамјановић, Уједињена ЦГ Горана Даниловића, те Радничка партија уз подршку активиста неколико грађанских коалиција.

Трећа опција је она коју, рекло би се, преферира највећи број опозиционо настројених бирача — а то је широка колација са Демократским фронтом (ДФ) и Правом Црном Гором. Међутим, како тренутно ствари стоје, исход преговора око те коалиције и даље је неизвјестан.

Из СНП одлуку о томе нијесу донијели иако је лидер те партије Владимир Јоковић договор са могућим савезницима најавио до прошлог петка. Незванично се спекулише да је Јоковић за СНП у коалицији са ДФ и Правом тражио четири мандата, али да је добио три, док ДФ наводно има спремност да му изађе у сусрет.

У колико колона опозиција иде на изборе у Црној Гори

Када је та коалиција у питању, портпарол Нове српске демократије (НСД) једне од кључних у ДФ, Марко Ковачевић, за Спутњик је кратко казао да — „ДФ од самог старта стоји отворен за сваки, најшири могући савез опозиционих субјеката, те да ће тако остати док год за то постоји и најмања могућност“.

„Из опозиције има добар дио оних који дијеле са нама многе вриједности и принципе. Надајмо се да ће код њих баш те вриједности и принципи превагнути, као и да ће сви спознати озбиљност тренутка и потребу наступа у што ширим коалицијама. ДФ је већ показао да је због тога спреман много тога да жртвује као и да пристане на бројна условљавања других“, поручио је Ковачевић.

И док грађани са нестрпљењем очекују исход ових опозиционих преговора, за сада су сигурне макар још 2 опозиционе колоне. Прву представља тзв. грађански блок кога чине коалиција: „Демократске Црне Горе“ Алексе Бечића, „Демос“ Миодрага Лекића, Нова љевица, Партија пензионера инвалида и реституције, те Друштво за истраживање политике и политичке теорије, на чијем је челу бивши посланик у Скупштини Србије Владимир Павићевић.

Трећу опозициону колону условно чиниће Грађански покрет УРА Дритана Абазовића који на изборе излази удружен са групом грађана „ЦИВИС“, док је позиција СДП-а Ранка Кривокапића који наступа самостално поприлично недефинисана с обзиром да за ту партију постоји дилема да ли ће се након избора приклонити ДПС-у или опозицији.

Мило са либералима

Са дуге стране, извјесно је да ће Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића као окосница власти наступити у коалицији са Либералном партијом, а затим самостално слиједе и Социјалдемократе (СД) предсједника Скупштине Ивана Брајовића, те Бошњачка страна, Албанске партије и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ).

Оно што је специфично за ове изборе јесте да се први пут одржавају усред љета (30. августа) и у околностима пандемије вируса корона.

Због тога аналитичари предвиђају потпуно другачију изборну кампању која ће бити усмјерена на онлајн обраћање преко друштвених мрежа, јер нема могућности да се обилази терен и одржавају велики предизборни скупови.

Такође, због све већег броја заражених многи сматрају да нема услова за регуларне изборе, па и даље остаје могућност увођења ванредног стања што би аутоматски значило и њихово одлагање.

Подсјетимо, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је прије неколико мјесеци одложио локалне изборе у Тивту због епидемије короне у тренутку када је у читавој Црној Гори било укупно 10 случајева заразе Ковидом-19. Данас се та бројка се званично креће око две хиљаде.

rs.sputniknews.com
?>