Зашто су Грци гласали као Бугари о пријему “Косова” у СЕ, или: Колико кошта нож у леђа Србији?

Гласање четворо од пет грчких посланика у Парламентарној скупштини Савета Европе за предлог Доре Бакојани да се “Косово” прими у то тело указује да је Атини све ближа идеја аутономне српске покрајине као засебне државе, сагласне су саговорнице за РТ Балкан.

Док се Србија и даље држи можда романсиране идеје о два братска народа који деле једну веру и дугу историју ратовања раме уз раме, професорка историје на Институту за балканске студије у Солуну Катарина Верикиос каже да су се ствари у Грчкој “веома измениле”.

“Сада се намеће један нови ритам, и што се тиче политичке акције, као и реакције на све то. Познато је да Грчка има канцеларију у Приштини, која није конзулат, али функционише тако. У суштини, није остало ништа друго сем да се призна (“Косово”), а верујем да је ово један незванични, мали пут који ће довести до нечег званичног”, сматра саговорница РТ Балкан.

Дописница “Политике” из Грчке Јасмина Павловић Стаменић слаже се у оцени да Атина “у последње време води неку другу политику, и без обзира на то што тврди да није променила своју позицију, у шта желимо да верујемо”. Додаје да упркос званичном ставу Атине, не може се рећи да формални контакти у виду Канцеларија за трговину и министарских посета не постоје.

“Дубоко сам уверена да Грчка никад јасно и децидирано неће рећи како признаје независност ‘Косова’. Али то више не мора ни да каже, јер сама чињеница да су предлагачи Дора Бакојани и Грчка, а у Савет Европе могу да уђу само државе, представља посредно признавање независности Косова”, каже наша саговорница.

Павловић Стаменић је такође одбацила иницијалне оцене да је Бакојанијева деловала самостално када је препоручила “Косово” за чланство у СЕ, упркос неиспуњеним условима, напоменувши да је известитељка за пријем тзв. Косова у ово тело сестра премијера Киријакоса Мицотакиса.
Колико кошта нож у леђа Србији

Одлука Грчке да забије Србији нож у леђа, што је традиционално домен неких других балканских држава, утолико је конфузнија имајући у виду дугу историју покушаја (успешних или не) комадања њене територије, али и актуелне геополитичке тензије.

“Кипар је у великој опасности, и, наравно, читав Егеј. Као што је познато, Турци желе да се поново поделе зоне утицаја на Егејском мору, као и острва”, каже Катарина Верикиос, и напомиње да Турска такође покушава да оствари утицај међу мањинама у грчким деловима Тракије.

Међутим, наша саговорница сматра да је Грчка спремна да обавља “прљаве” послове за Запад, управо зато што јој је “потребна заштита у будућности”, напоменувши да је Атина “остала без наоружања, јер је сво њено наоружање отишло већином за Украјину”.

“Кад се једном десило да је руски пројектил био 39 секунди изнад Пољске, дигла се читава узбуна. Турци су сатима над Егејским морем, на свакодневној бази, то нико никад не коментарише. То значи да постоји озбиљан страх, јер ако се закува било каква врста неког трећег светског сукоба, наравно да је (за Грчку) први непријатељ тамо”, наводи она.

Обе наше саговорнице истичу да такође постоје и тензије са Албанијом.

“Ту постоје проблеми, и уопште није нереално размишљати на начин да овим ‘признавањем’, односно дозвољавањем могућности да ‘Косово’ уђе у Савет Европе, Грчка покушава на неки начин да одобровољи Албанију и ублажи тај конфликт, не размишљајући да све то што се ради са уласком ‘Косова’ у Савет Европе може да буде пут за припајање КиМ Албанији, односно реализације идеје о великој Албанији”, каже Павловић Стаменић.

Ипак, она напомиње да пријем “Косова” у СЕ није у потпуности известан, иако је јучерашње гласање оголило позицију Грчке.

“Ту треба бити веома обазрив. Још увек постоје наде да у овом моменту одлука неће до краја бити изгласана, али је чињеница да Грчка прави неке потезе који задовољавају њене савезнике у Европи. У више ситуација је покушавала да докаже како мисли на начин на који мисли Европа, јер се она више бринула за отцепљење територије Украјине, него што се бринула за отимање српске територије на КиМ”, закључује наша саговорница.