Уставни одбор Скупштине ЦГ: Ђукановић је поводом Јоаникијевог устоличења кршио Устав Црне Горе

ИСКРА на Фејсбуку

фото: fakti.org

Драган ИВАНОВИЋ из СНП: Покренули смо  поступак за утврђивање да ли је Ђукановић повриједио Устав јер су дешавања на Цетињу производ његовог понашања

Посланик Демократа Владимир МАРТИНОВИЋ: Захтјев је оправдан јер је предсједник Ђукановић повриједио неке чланове Устава. Вјерујем да је моћ Ђукановића и његовог савјетника Вељовића од тог дана другачија и показало се да они више немају моћ коју су имали

Посланик ДПС Предраг СЕКУЛИЋ: Мотиви за покретање иницијативе искључиво су политички. А то је мржња према ДПС-у и предсједнику Ђукановићу. Инсистирање на Цетињском манастиру дошло је из Београда. Ту морамо да тражимо кривца за дешавања на Цетињу

* У образложењу иницијативе се наглашава да се Ђукановић директно умешао у послове једне верске заједнице, односно – Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве. И указује: „Тиме је, противно Уставу, нарушио начело секуларности Црне Горе, односно начело одвојености вјерких заједница од државе“

________________________________________________________

УСТАВНИ одбор  Скупштине Црне Горе подржао је предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је Мило Ђукановић повредио Устав.

Иницијатива треба да прође и Скупштину, а одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд.

„Предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав”, пише у Уставу.

Иницијатива је усвојена са седам гласова посланика власти, док је шест посланика опозиције било против.

Драган Ивановић из СНП-а, који је био и предлагач, казао је током седнице да су у тој партији одлучили да покрену поступак за утврђивање да ли је Ђукановић повредио Устав јер су, како је навео, дешавања на Цетињу „производ понашања предсједника Мила Ђукановића“.

„У Црној Гори – када је требало обезбиједити мир – предсједник државе, који је требао да буде неко коме је највише стало да се одржи јавни ред и мир и једна вјерска заједница устоличи митрополита – он је приступио позиву грађана да се тога дана појаве на Цетињу, инсистирајући да ће то бити разлог да се и он појави тамо, што је дало за повод великом броју грађана да се и они, слиједећи његов примјер, тамо појаве. То је усложнило јавни ред и мир“, казао је Ивановић.

Ако тим активностима, како је додао, руководи председник државе и његов саветник то доводи до страха да ће се десити нешто што није добро за грађане Црне Горе.

Питао је да ли би дешавања било у тој мјери да Ђукановић није позивао да се дође?

Шеф посланичког клуба СНП

Драган Ивановић

Ивановић је казао да је било за очекивати да Ђукановић иницира одустајање од доласка на Цетиње како би се устоличење „десило као и до сада“.

„Све је у добром дијелу производ понашања предсједника Мила Ђукановића. То је и био разлог што смо покренули иницијативу. Сматрам да би предлог требало да се нађе пред Уставним судом јер сматрамо да је Ђукановић повриједио Устав. Иницијативу је потписало 36 посланика“, казао је Ивановић.

Навео је да је посланик Демоса Миодраг Лекић тражио да потпише иницијативу а да посланици ГП УРА нису потписали али су рекли да ће подржати иницијативу СНП-а.

Он очекује подршку и у скупштинском пленуму.

Мартиновић: Ђукановић требало

да први штити Устав

Посланик Демократа Владимир Мартиновић казао је да је захтев оправдан јер је, како је казао, председник повредио неке чланове Устава.

„Поражавајуће је да неко ко треба да штити Устав први крене његово рушење“, казао је Мартиновић.

Иницијатива. како је рекао, има правну и политичку димензију.

„Вјерујем да је моћ Ђукановића и његовог савјетника Вељовића од тог дана другачија и показало се да он више нема моћ коју су имали“, казао је Мартиновић.

Секулић: Мотив једино мржња

према ДПС и Ђукановићу

Посланик ДПС Предраг Секулић казао је да су мотиви за покретање иницијативе искључиво политички.

„А то је мржња према ДПС-у и предсједнику Ђукановићу“, казао је Секулић.

Додао је да је чудно да се сада посланици већине позивају на одвојеност државе и цркве када је влада настала у једном манастиру.

„Инсистирање на Цетињском манастиру дошло је из Београда. Ту морамо да тражимо кривца за дешавања на Цетињу“, каже Секулић.

Одговорност за дешавања на Цетињу, је према Секулићу, на СПЦ и Влади Црне Горе, па не треба пребацивати одговорност на председника.

„Било је превише изјава али се у ријечима Ђукановића не може наћи нешто што је повреда Устава и што је непримјерено изјави предсједника“, казао је Секулић.

И посланик ПзП-а Бранко Радуловић казао је да подржава иницијативу СНП-а.

Поповић: Иницијатива политичка ујдурма

Андрија Поповић посланик Либералне партије иницијативу је назвао политичком ујдурмом.

„Сви знамо да је бесмислено све ово. Нема тог Уставног суда који би могао да ускрати повјерење предсједнику због неких изјава, али ово је све показатељ докле иду политички маркетинг и политичка демогогија“, казао је Поповић.

Узрок свега је, каже, СПЦ.

„Они провоцирају и уносе немир у Црну Гору и митрополит Јоаникије је први митрополит СПЦ који је устоличен у независној Црној Гори“, казао је Поповић.

Он је позвао да се иницијатива повуче јер се и на тај начин Црној Гори наноси штета на међународном плану.

Посланик ДФ Милун Зоговић дао је подршку иницијативи и изразио очекивање да ће се поступак завршити разрешњем Ђукановића јер је, како је казао, он више пута прекршио Устав Црне Горе.

Иницијатор расправе био је Клуб посланика Социјалистичке народне партије (СНП), а подржали су је представници парламентарне већине.

СНП је у образложењу навео да је Ђукановић 28. августа на Цетињу казао да “није паметно инсистирати на устоличењу у том граду, већ је паметно то измјестити из Цетиња и обавити у неком од многобројних храмова у другим градовима”.

“Надам се да нећу бити у ситуацији да 5. септембра будем на Цетињу, тамо гдје буду Цетињани и гдје је већинска Црна Гора, гдје се брани достојанство државе“, рекао је Ђукановић.

СНП сматра да је таквим поступањем Ђукановић грубо повредио члан 14. Устава Црне Горе који прописује да су верске заједнице одвојене од државе, као и да су равноправне и слободне у вршењу верских обреда и верских послова.

„Такође је Ђукановић прекорачио оквир надлежности предсједника Црне Горе прописаних чланом 95. Устава”, навели су из те партије.

Оцењује се да се Ђукановић директно умешао у послове једне верске заједнице, конкретно Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ).

“Тиме је, противно Уставу, нарушио начело секуларности Црне Горе, односно начело одвојености вјерких заједница од државе“, каже се у образложењу.

Из СНП-а су навели да је Ђукановић изјавом „надам се да нећу бити у ситуацији да 5. септембра и сам будем на Цетињу, тамо гдје буду Цетињани и гдје је већинска Црна Гора, гдје се брани достојанство државе“ прекорачио уставна овлашћења.

„Називајући противнике устоличења већинском Црном Гором директно је изазвао подјелу грађана на оне који подржавају и оне које не подржавају устоличење митрополита на Цетињу“, каже се у образложењу СНП-а.

Устав ЦГ: На предлог

најмање 25 посланика

Уставом Црне Горе  је предвиђено да поступак за утврђивање да ли је председник Црне Горе повредио Устав може покренути Скупштина, на предлог најмање 25 посланика.

Одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд.

„Предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав”, пише у Уставу.

(РТЦГ)

fakti.org

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.