Српски језик у Црној Гори

Скупштина Црне Горе подржала је покретање поступка промјене Устава гласовима 74 од 77 присутних посланика, док су три представника Демократске народне партије била против. Предсједник ДНП-а Милан Кнежевић навео је да приједлог не може да подржи јер њиме нијесу предвиђени српски језик као службени, тробојка као народна застава и двојно држављанство.

„Манипулација која је довела до тога да српски народ буде обесправљен“

Оцјењујући да садашњи статус српског језика – језика у службеној употреби, равноправног са албанским, хрватским и бошњачким – није прихватљив, професор Антић рекао је да је ријеч о „манипулацији која је довела до тога да српски народ буде обесправљен и сегрегиран“.

Упозорио је да измјену идентитетских одредби чине готово недостижном високи услови које прописује Устав.

„Потребне су двије трећине Скупштине, а за те идентитетске законе неопходно је да се спроведе референдум и да се на том референдуму добије за Црну Гору недостижних 350 хиљада гласова“, навео је Антић, додајући да не сматра добрим да Србија као матица „било шта учини да Србе подијели у Црној Гори“.

Антић је поставио и питање каква је то Европска унија у коју се улази ако се положај Срба не ријеши. „Ако Европску унију неко схвата као краву музару и као нову Аустроугарску, не треба да иде тамо“, рекао је он.

„Али хајде да кажемо овако: ако дајете другим народима права, а једном не дајете, то је кршење људских права“, указао је Антић и навео да Срба у Црној Гори има између 34 и 35 одсто и да већина грађана говори српским језиком.

„Европска унија има механизам идеолошког цензуса“

Професор Копривица оцијенио је да су црногорски Срби морали да поставе ово питање као услов. „Требало би да та већина која се изјашњава као Црногорци, којима српска идентитетска питања нијесу релевантна, нађе начин да укључи у тај аранжман и црногорске Србе“, рекао је Копривица.

Ukazao je na, kako je rekao, zakonitost koja se ponavlja kad god se Srbi približe vlasti. „U onoj mjeri u kojoj se Srbi, i to ne samo u Crnoj Gori, približe vlasti, Evropska unija ima mehanizam jedne vrste ideološkog cenzusa. Dakle, da uslovi da, ako hoćete da učestvujete u vlasti, morate da odustanete od nekih bazičnih identitetskih pitanja“, istakao je profesor.

Podsjetio je i na sporazum iz 2020. godine, nakon izlaska tadašnjeg mandatara Zdravka Krivokapića iz njemačke ambasade, u kojem je, kako je naveo, bilo predviđeno da nova vlada neće pokretati osjetljiva identitetska pitanja, uključujući pitanje himne i zastave.

„Pitanje himne i zastave Crne Gore ipak je eminentno unutrašnje pitanje“, ocijenio je Koprivica, zaključivši da se pokazivala sklonost da se Crnom Gorom upravlja tako da Srbi ostanu marginalizovani.

„Konsenzus je moguć samo zahvaljujući spoljašnjem pritisku“

Копривица је оцијенио да је висок степен сагласности у Скупштини био могућ само због притиска споља.

„Ситуација да су од 77 посланика 74 гласала за, била је могућа само захваљујући спољашњем притиску. Нема другог објашњења за овај, под знацима навода, консензус осим притиска Брисела“, сматра Копривица.

Указао је и на, како је рекао, очигледну дискриминацију по питању двојног држављанства.

„Муслимани могу имати двојно држављанство са БиХ, Хрвати могу са Хрватском, Албанци могу са Албанијом, али Срби не могу са Србијом“, навео је Копривица, додајући да управо на тим двоструким стандардима почива Европска унија као заједница вриједности.

Оцијенио је да су Срби, како је рекао, „жртвовали своја колективна права зарад нечега што је некаква магла европских вриједности“.

„Црногорска мањина у Србији утицајнија него у Црној Гори“

Говорећи о односима са Србијом, Антић је оцијенио да проблем лежи и у неспособности да се у самој Србији пацификују они који дјелују против Срба у Црној Гори.

„Ми нијесмо успјели овдје да пацификујемо црногорску мањину у Србији. Ми на Врачару и Старом Граду имамо људе утицајније него Србе у Црној Гори, који раде против Срба у Црној Гори“, рекао је Антић.

Указао је и на, како је навео, криминалне кланове. „Нијесмо успјели да срушимо, у политичком смислу, два засеока из околине Котора који овдје владају криминалом и подземљем“, рекао је Антић, оцијенивши да тек након тога – уз стварање сталних фондова – Србија може да помаже.

На то је Копривица примијетио да то нијесу идентитетска, него „кривичноправна питања“.

Антић се сложио да јесте тако, али је остао при ставу да Србија прво мора да буде матица да би могла да поставља услове.

Као примјер рјешавања сличних ситуација навео је Бошњаке у Новом Пазару, који су, како је рекао, одустали од отцјепљења, али се и даље боре за свој регион.

Према његовим ријечима, захваљујући присуству у власти данас „70.000 Срба ради“, па је упозорио да не треба рушити оно што је постигнуто.

„Помоћ из Србије је добродошла, али не смије да буде условљавана“

Копривица је поручио да су црногорски Срби довољно политички свјесни да их нико из Београда не мора координисати.

„Помоћ из Србије је добродошла, али не тако што ће се условљавати подршком актуелним властима“, рекао је Копривица, додајући да не би смјело да буде размимоилажења око базичних питања, макар се по неким појединачним питањима ставови Београда и Срба из Црне Горе разликовали.

Копривица је оспорио легитимитет саме државности Црне Горе. „Црна Гора је 2006. године добила државност која заправо није државност, на покраденом референдуму“, рекао је Копривица.

Иако је признао да је положај Срба послије 2020. осјетно бољи, упозорио је да из тога не слиједи да треба да одустану од темељних националних интереса. „То што је сада доста боље него некада не значи да је добро“, закључио је Копривица.