18.01.2024. - 10:24
© Фото : Уступљено Спутњику/Влада Црне Горе
То што се црногорски премијер Милојко Спајић „похвалио“ у Давосу да је смањен број руских туриста у његовој земљи, последица је антируске хистерије на Западу и политике ЕУ која Црној Гори уместо штапа и шаргарепе нуди само штап, сматрају саговорници Спутњика.
Милојко Спајић је рекао и да су црногорске власти смањиле зависност од руског туристичког тржишта и инвестиција и да су учини много да се њихов удео смањи.
Да се Спајић имао чиме „подичити“ у
Давосу, показују
подаци Монстата, званичне црногорске управе за статистику. Тако је удео руских туриста у Црној Гори 2017. био 18,7 одсто а они су остварили 26,7 одсто ноћења. Већ следеће, 2018. пао је на 16,3 а 2019. на 15,3 одсто.
У години короне, 2020. кад је Спајић постао министар финансија, проценат руских туриста пао је на 11 аследеће, 2021. године, на седам одсто. Проценат руских туриста 2022. скочио је на 8,3 одсто.
Играње на антируску хистерију
Главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић каже за Спутњик да је Спајићева изјава, најблаже речено збуњујућа, али и да истовремено добро илуструје атмосферу у добром делу западне јавности у ком влада антируска хистерија.
Он сматра да порука председника Владе Црне Горе више представља континуитет са покушајима да се лови у базену антируског расположења у добром делу западне јавности, него наставак политике Мила Ђукановића.
Међутим, могла би бити и нека врста наравоученија самом Спајићу да се у дисциплини антируских изјава не може такмичити са Ђукановићем и читавом ДПС екипом, али би требало да има на уму да ни то ни није помогло Ђукановићу и није га спасило га од губитка власти.
„Играти на антируску карту у Црној Гори дугорочно није баш превише мудра, а ни добра комбинација. Ако је ико играо и имао вољу, капацитет и ресурсе да игра на том антируском, па и антисрпском наративу, то је био Ђукановић и ДПС, па су на крају изгубили на изборима. Чак су изгубили релативно убедљиво. Можда то у неким земљама доноси неке бенефите, а јасно је да доноси у неким круговима на западу, али сам сигуран да у црногорском јавном мњењу похвала те врсте тешко да може донети неке политичке поене. Напротив, може их само скинути“.
Историчар Богдан Живковић каже да у односу Запада са Црном Гором постоје двоструки аршини и да су се Ђукановићу више опраштали односи са Русијом који су били далеко ближи него што ће Милојко Спајић или нове власти икад имати.
У суштини, највећи је проблем једна парадоксална политика ЕУ према Црној Гори где „уместо политике штапа и шаргарепе имамо искључиво политику штапа“. Легитимно је да ЕУ жели да истисне руски капитал и утицај из Црне Горе, али је проблем што тражи да сама одустане од тога без нуђења алтернативе, додаје Живковић.
Црна Гора се ту ставља на неки начин у безизлазну позицију да мора да докаже своју правоверност Западу тиме што ће откинути себи једну грану на којој седи, а то је тај руски новац који је значајан за црногорску привреду која је готово непостојећа и зависи искључиво од туризма.
„Мислим да је у целој ситуацији највише проблематично то што ЕУ тражи од нових власти које су увек под оптужбом да су нека испостава руских и српских интереса. Тако да је Милојко Спајић неко ко се правда западним партнерима као што се својевремено и Дритан Абазовић правдао и тражио начине да се истисне кинески капитал из Црне Горе. Нажалост, чини ми се да ће Запад надаље базирати своју политику на томе да политичком силом и притисцима истисне Русију и Кину са овог простора, а не да инвестицијама и новцем понуди алтернативни модел развоја Црној Гори“.
Прозападни политичари под притиском
Иако су Спајић и целе владајућа гарнитуре у Црној Гори несумњиво прозападни политички актери, стално ће бити оптуживани да раде за Русију и Србију и од ДПС и неких страних актера, зато што су бирачи који су их изабрали верници Српске православне цркве и у многоме су окренути ка Србији и Русији.
Зато ће изјава из Давоса бити само једна у серији политичких изјава која показује да ће за Спајића, Милатовића и „Покрет Европса сад“ (ПЕС) важити други аршини наспрам ДПС-а и Ђукановића који су имали далеко значајније односе са Русијом и који су те односе геополитички наплатили, сматра Живковић.
Спајићева судбина зависи од економије
Гласачи српског националног опредељења који сматрају да је НАТО одговоран за рат у Украјини и да су Србија и Русија најближе земље Црној Гори, гласали су за Спајића знајући какву ће политику водити, али су му дали глас захваљујући економским политикама које су далеко побољшале .
Зато на просечне бираче такве изјаве неће утицати толико колико очигледан застој у спровођењу и креирању политике „Европа сад 2“ и за њих ће унутрашње политичке теме бити важније.
„Да подсетимо, ПЕС и Милојко Спајић су у кампањи обећавали још већи раст животног стандарда и тзв. програм ‘Европа сад 2’ али већ неколико месеци од када су на власти тога нема на видику. Чини ми се да је Спајић политичар који искључиво зависи од економске политике и од животног стандарда, а ово му бирачи неће замерити јер су то очекивали. Али свакако ће бивши Демократски фронт односно српске странке у Црној Гори покушати да искористе ове теме да покажу бирачима српског националног опредељења да су они једини гарант једне алтернативне спољне политике у Црној Гори“, закључио је Живковић.
