СИМБОЛИЧНА 243 ПОТПИСА: Симболична 243 потписа на челу са митрополитом Амфилохијем: Шта је НАТО учинио Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Vasily Raksha

Дана 24. марта 2019. године, укупно 243 угледна грађанина Црне Горе, међу којима Митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Кирило и Методије, 18 љекара, 10 универзитетских професора, 20 народних посланика, подржало је формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“.

Међу њима су и градоначелник Будве Бато Царевић, предсједник СО Котор Драгица Перовић, потпредсједници Општине Херцег Нови Милош Коњевић и Данијела Ђуровић, потпредсједник СО Беране Горан Киковић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић, предсједнички кандидат опозиције на изборима 2018. — Младен Бојанић, спортисти Андрија Прлаиновић и Ратко Драшковић, режисер Данило Бећковић, глумац Славиша Чуровић, предсједник Удружења новинара Црне Горе Горан Ћетковић, предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић, предсједник Матице Боке Жељко Комненовић и многи други.

Како истичу иницијатори ове акције, број 243 иницијална подржаваоца Апела симболично је детерминисан датумом почетка НАТО агресије. Након упознавања јавности са садржајем Апела, документ ће бити прослијеђен парламенту и Министарству здравља на даље разматрање и биће отворен да га потпишу сви заинтересовани грађани.

Текст Апела за формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“ у Црној Гори преносимо у цјелости:

Навршава се 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Прве НАТО бомбе у ноћи 24. марта 1999. године лансиране су на територију Црне Горе. У Даниловграду је пала и прва жртва агресије, војник Саша Стајић. Агресија НАТО пакта представљала је прво директно кршење међународног права на територији Европе од Другог свјетског рата.

Током 78 дана трајања агресије на мети НАТО авијације нашли су се школе, болнице, путнички возови и аутобуси, избјегличке колоне, мостови, пијаце, привредни објекти, Амбасада НР Кине, зграда РТС-а и многи други цивилни објекти. Око 4000 грађана СРЈ, од чега већина цивили, изгубили су своје животе.

Невине жртве НАТО агресије, а посебно 79 дјеце, међу којима су Мирослав Кнежевић, Јулијана Брудар и Оливера Максимовић страдали у Мурину, грађани Црне Горе никада не смију заборавити.

Међутим, додатно забрињава то што постоји основана сумња да број страдалих није коначан и да су НАТО бомбе бачене на нашу земљу 1999. године наставиле да и даље убијају. Није никаква тајна да су испаљене авио-бомбе и крстареће ракете НАТО-а биле пуњене осиромашеним уранијумом и другим високотоксичним супстанцама, као и да су приликом бомбардовања одређених фабрика и инфраструктурних објеката ослобођене друге опасне материје.

Налази еминентних стручњака упозоравају да су пројектили пуњени осиромашеним уранијумом трајно опасни по здравље људи, јер период полураспада уранијума мјери се милијардама година. Након спроведених истраживања, Холандија је због осиромашеног уранијума још 30. јуна 2000. године донијела одлуку о повлачењу својих војника са територије Косова и Метохије и наложила да се њихова заштитна одјећа одложи у складишта за радиоактивни материјал.

До забрињавајућих резултата о негативном утицају осиромашеног уранијума на здравље људи дошла је и комисија италијанског парламента, која је на ову тему саслушала више од 300 испитаника. До краја 2017. године италијанско правосуђе донијело је укупно 43 пресуде, којима се налаже исплата одштете од рака обољелим италијанским војницима, који су служили у војним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама изложеним дејству осиромашеног уранијума.

У неколико случајева одштета је исплаћена и породицама преминулих војника. Прошле године у Србији је формирана парламентарна „Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања. Њен први, прелиминарни налаз објављен прошлог мјесеца, показао је да у Србији дјеца од малигних болести оболијевају више него било гдје у свијету.

Ни територија Црне Горе није била поштеђена уранијумских бомби, као ни дејстава по складиштима горива и муниције. Оно што за сада ван сваке сумње знамо, јесте да је НАТО 30. маја 1999. године на полуострву Луштица (рт Арза), локалитету на коме није било никаквих војних објеката нити распоређених јединица, дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Измјерена радиоактивност на Луштици, непосредно након дејства НАТО авијације, била је 350 пута већа од дозвољених вриједности.

Из Института за јавно здравље недавно је саопштено да је у 2013. години највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица, односно Подгорици и Даниловграду, најинтензивније бомбардованим мјестима током НАТО агресије.

Забрињавајућу статистику кретања обољелих од малигних болести недавно је презентовао и директор Клинике за онкологију и радиологију Клиничког центра Црне Горе проф. др Владимир Тодоровић. Водећи црногорски онколог саопштио је да је број пацијената на његовој клиници утростручен у односу на бројно стање прије девет година, а да број умрлих на годишњем нивоу достиже бројку чак 1.300 људи.

Имајући у виду горе наведено, ми, подржаваоци овог Апела, захтијевамо од Министарства здравља Црне Горе, Црногорског друштва за борбу против рака и Скупштине Црне Горе, хитно формирање Независне експертске комисије, која би утврдила узрочно-посљедичне везе између пораста броја обољелих од малигних болести и употребе осиромашеног уранијума и ослобађања других високотоксичних материја током НАТО агресије 1999. године.

rs.sputniknews.com, Небојша Поповић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.