Симбол злочина над Србима: Прво га украли, онда га укаљали – забрана грба „Армије БиХ“

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Ратна застава тзв. армије БиХ

Армија БиХ одговорна је за бројне злочине над Србима за време рата у Босни, симбол је стравичних страдања, а поред тога је и фалсификат грба српске краљевске куће Котроманића. Из низа разлога може се рећи и чињеницама поткрепити да он изазива верску и националну мржњу, као и нетолеранцију, а основа да се забрани не фали.

Овако народни посланик у Скупштини Републике Српске Срђан Мазалица коментарише иницијативу Удружење ветерана „Гарда Пантери“ да се на територији Републике Српске трајно забрани ратна застава такозване Армије БиХ и да то добије законску форму.

Иницијативу је подржао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић који је рекао да све што се забрањује мора имати законску форму и да се чини на легалан и легитиман начин.

„Увек ћу то да подржим јер све што њих (ветеране) вређа, вређа и мене. Била то ратна застава или било какво друго обележје које вређа националне интересе српског народа, наше жртве и све што смо дали за слободу сагласан сам да се забрани“ , изјавио је Остојић.

Осакаћени грб

Мазалица такође подржава ову иницијативу и подвлачи да се под заставом тзв. Армије БиХ убијало, клало, палило, силовало, пљачкало, затирало, да она представља симбол великог српског страдања и да је као такву треба забранити. Она не изазива само верску, већ и националну мржњу и под њом су небројени српски цивили мучени и убијани.

Поред тога, додаје он, та застава представља врло очигледан пример историјског ревизионизма.

Та застава подсећа на оригинални грб српске краљевске куће Котроманића, с тим што оригинални грб на себи има крстове, будући да су Котроманићи били хришћани. У времену када су муслимани усвојили то као свој грб, крстове су избацили, јер су им сметали као очигледни хришћански симболи. И сам љиљан је симбол Богородице. Само гледајући по томе, ту има аргумената за изазивање верске мржње и нетолеранције, јер се користи грб створен избацивањем верских симбола, рекао је Мазалица за Спутњик.

Он додаје и то да таква застава и грб на њој данас нису нигде у званичној употреби у Босни и Херцеговини и да је званичан грб БиХ нешто сасвим друго. Такође подсећа и на ригорозну контролу кроз коју су морали да прођу сви српски симболи, као и на увек актуелне покушаје укидања 9. јануара као Дана Републике Српске.

Српска је прошла кроз тај филтер и кроз процедуре пред Уставним судом БиХ. Донета је пресуда када је оспорени грб Републике Српске, уместо којег је усвојен амблем. Застава је остала и она је неспорна. Дакле, у Српској су уставни сви симболи.

Мазалица каже да су по истом принципу донесене измене законских решења која се односе на симболе и идеологију Независне Државе Хрватске , усвојивши резолуцију која је дала историјске чињенице и утемељење за забрану симбола и свих елемената идеологије НДХ. Исто тако, сматра он, требало би изложити и озбиљну аргументацију која би образложила евентуалну забрану овог симбола.

Мислим да ово има дубљу идентитетску основу. Искрено, нисам видео много људи који о томе размишљају на тај начин, али ја имам проблем са тим њиховим лоповлуком. Неко, дакле, узме грб Котроманића, избаци хришћански крст и искористи остатак за свој грб. Муслимани из Босне и Херцеговине имају претензије над нашом владарском лозом, чак дижу и споменике на којима пише „босански краљ Твртко“. Ако хоћете да кажете краљ, онда је то краљ Стефан Твртко I Котроманић, а ако кажете само Твртко Котроманић, онда је то бан. Мој проблем је у томе што Бошњаци, односно муслимани, у недостатку свог идентитета краду од Срба и од српске историје, културе, традиције, националне баштине, па чак помало и од Хрвата.

Знамо ко смо и није нас стид!

Посланик Мазалица објашњава да Народна скупштина Републике Српске има пуно право да доноси овакве одлуке и да то није спорно. Већ се ради на законским решењима која се односе на забрану симбола НДХ, као и на регулисању других спорних обележја.

Генерално посматрано, политика очувања идентитета, културе сећања и меморијализације страдања српског народа присутна је од раније, али мислим да се у последње време на томе ради интензивније. Данас се много слободније говори о српском националном идентитету него раније. Било је времена када су се поједини стидели тога ко су и шта су, када није смело отворено да се говори о злочинима над Србима у овом сад рату, док се данас злочини из свих ратова обележавају, граде се споменици, цркве и више се улаже у очување идентитета српског народа у Босни и Херцеговини.

Он ово тумачи кроз шири тренд који се јавио и у региону, али и у свету – да се Срби не боје рећи ко су и шта су. Данас постоји добра синергија између Српске и Србије, док истовремено и у Црној Гори српски идентитет полако јача, будући да се људи више не боје да кажу којој нацији припадају и којим језиком причају.

Један период је, под јаким притиском Запада, било срамота рећи да сте Србин јер је та сатанизација нашег народа била стравична. Дуго је постојао тај притисак на сва питања – на идентитет, националну свест и уопште на политике повезивања и приближавања српског народа. Видимо да ти притисци постепено попуштају, али ми ћемо, наравно, све више да се боримо да сачувамо и дефинишемо свој национални, идеолошки и идентитетски простор. Не треба дозволити да нам народи који су синтетички, који су настали у 19. или крајем 20. века, као Бошњаци 1992. у хотелу „Холидеј ин“, краду оно што нама припада вековима.

Доношење законског решења да се укине ратна застава тзв. Армије БиХ не би требало да буде спорно, а ми треба да радимо на томе да сачувамо наше и да не дозволимо другима да краду од нас, закључује Мазалица.