САВО ШТРБАЦ: Остварен Туђманов циљ да Срба у Хрватској буде мање од три одсто

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : pixabay

Грађани Хрватске у недељу бирају нови сазив Сабора. Предизборна кампања трајала је краће него иначе и спроводила се у условима пандемије. Срби директно овога пута нису били тема, али је по свему судећи већ премашена Туђманова тежња да Срба буде мање од 3 посто, каже председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Штрбац оцењује да ће за победу бити пресудно ко ће успети да окупи вернике и бранитеље, јер се на последњем попису преко 90 процената становника Хрватске изјаснило као Хрвати, а чак је било постотак или два више католика. „Познато је да је црква код Хрвата увек била на првом месту – они слушају попове проповеди и након тога се опредељују коме ће дати свој глас,” рекао је он.

Срби нису директна тема избора али…

Када су у питању главне странке које воде битку за већину у Сабору, ХДЗ и СДП, у кампањи уопште нису спомињале Србе, посебно не Србију, каже наш саговорник. „Нису нас спомињали директно али се све време водила борба између усташа и партизана у коју су се умешале још веће усташе окупљене око Мирослава Шкоре,” рекао је Штрбац. Према последњим подацима које ХРТ објављује, СДП добија сигурна 52 мандата, док ХДЗ заостаје само за једним. Обе странке, односно коалиције имају мање поверење гласача него на претходним изборима, што нашег саговорника не чуди.

„На политичком спектру ХДЗ је до сада био од центра па све до крајње деснице. Међутим, Пленковић је ХДЗ позиционирао у центар али мало улево, што није ни чудо, јер је он потомак партизана али му је то замерено и дошло је до раслојавања у странци. Најдрастичније кажњавање Пленковић је доживео од градоначелника Вуковара Ивана Пенаве који је рекао да све мање има разлике између ХДЗ-а и СДП-а и прешао код Шкора којем сада већ дају 18 мандата,” објашњава наш саговорник.

Пуповац сигурни представник Срба

Уколико би остала оваква изборна комбинаторика, Саво Штрбац каже да нас чека веома неизвестан али и интересантан расплет.

„ХДЗ би уз мањине и „Мост“ могао да направи владу, док СДП све да има и 10 мандата више тешко може да формира владу, јер Шкоро не жели са њима. Што се тиче Срба, иако постоји конкуренција до сада је побеђивао Милорад Пуповац и немам дилему да ће тако бити и сада. Он је  веома храбар човек који је испекао политички занат и ако ћете процењивати по нападима Хрватске стране онда ћете видети да спаљују лутке са његовим ликом и  да исписују пароле ‘уби Пуповца’. Шкоро и десни спектар граде свој успех на односу према Пуповцу као етно бизнисмену,” наглашава наш саговорник.

У Хрватској постоји нетолеранција на Србе

Кад је Пуповац први пут коалирао са ХДЗ- ом за време Иве Санадера, Штрбац каже да су Срби у дијаспори то дочекали на нож. Додаје да су су се недуго затим срели у Бањалуци када га је и питао зашто је пришао ХДЗ-у када нам се све лоше десило под њиховом влашћу – убијања, егзодус и губитак свих права. „Онда ми је он отворио очи рекавши: Нас смо тројица. До сада смо као мањина имали место у Сабору поред улазних и излазних врата и ко год да је прошао он је или речима или буквално пљувао на нас. Онда нам се пружила шанса да то променимо, јер са позицијом можемо нешто да урадимо. И сада су, као и тада Срби неопходан тас на ваги,” рекао је Штрбац.

И поред тога што партиципирају у власти, у Хрватској не постоји толеранција на Србе, што је показао и поступак према Новаку Ђоковићу, каже наш саговорник. Највећи грех је, према његовом мишљењу бити Србин и то још православац.

Саво Штрбац подсећа да се ових дана обележава седам година од њиховог приступања Европској унији када су обећали да ће затворити однос према Србима и правосуђу, а заправо до сада ништа нису променили.

„Напротив, у Хрватској је поново кренуло све горе и горе по Србе. Када су ушли у НАТО тек онда више није било никакве потребе да прикривају ту своју мржњу према Србима и свему што је српско,” рекао је он.

Премашена Туђманова тежња да Срба буде мање од 3 посто

Хрватска је завршила шестомесечно председавање Европској унији, а пред најмлађом чланицом су били бројни изазови – Брегзит и питање вишегодишњег финансијског оквира око којег се још увек није пронашло компромисно решење, деблокиран је статус Северне Македоније и Албаније и отворено је ново поглавље у преговорима с Црном Гором.

Саво Штрбац каже да су европски званичници похвалили Хрватску за уложени труд. „Пленковић на том успеху гради своју предизборну кампању али је Србија за њиховог мандата ту где јесте. Да су председавали још пет година, све то време ми не бисмо отворили ни једно поглавље. Они често приговарају да је угроженија национална мањина у Хрвата у Србији него обрнуто, а ја сам правио поређења. Њих је овде 0,8 одсто, а нас је 1991. било 12,2 одсто, већ 2011. године Срба у Хрватској је било 4,3 посто, а наредни попис је на пролеће 2021,” рекао је Штрбац.

Он је за морбидне и до сада незапамћене плакате и графите који су уперени према Србима рекао да нису постављени због избора, већ због пописа становништва које следи. „У Хрватској постоји феномен да на једног повратника Србина из Србије одлази још увек четири до пет Срба – то је такозвани тихи егзодус. Имали смо и Закон о брисању Срба са пребивалишта па све то наводи на закључак да ће бити остварена, а ја верујем и премашена Туђманова тежња с почетка деведесетих коју је зацртао, а то је да ће српско питање бити решено за сва времена кад Срба буде мање од 3 процента у укупној популацији и мислим да су они то већ домашили,” оценио је Саво Штрбац.

rs.sputniknews.com, Наташа Милосављевић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.