САРАЈЕВСКЕ СПЛЕТКЕ И ПОДМЕТАЊА: Бошњаци бацају на сто фамозни други меморандум САНУ — који не постоји

foto: © Sputnik / Лола Ђорђевић

Меморандум САНУ постао је за бошњачку политичку елиту као што су Протоколи сионских мудраца за антисемите. Кад год је потребно доказати да Срби кују заверу против некога, Меморандум из 1986. извлачи се из рукава као адут. Последњи је то учинио Денис Звиздић.

Звиздић, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, заправо је у оптужби да руководство Републике Српске спроводи инструкције САНУ, указао на постојање фамозног „другог Меморандума САНУ“, непостојећег документа измишљеног на почетку друге деценије XXI века.

Овај бивши члан СДА, није усамљен у поређењу понашања српског члана Председништва БиХ са фамозним „другим Меморандумом“. Од 2012. то раде готово сви бошњачки медији, па и неки инострани.
„Други меморандум“ служио је и у ковању теорија завере по којој су сви изрази незадовољства, попут литија у Црној Гори у складу са његовим „инструкцијама“. Чак је и напад на српског председника Александра Вучића у Сребреници 2015. доведен у везу са овим наводним документом.

Тако, поред глобалних теорија завере, попут оних да светом владају Јевреји или масони из једног центра или да нам после пандемије следи „велики ресет“, регионом влада и једна локална – Срби, уз помоћ инструкција САНУ желе да овладају регионом.
Протоколи сионских мудраца на бошњачки начин
Зашто и како је Меморандум постао баук, па чак има и „наследнике“ одговара један од аутора Меморандума из 1986, оног аутентичног, академик Василије Крестић.

„Све што годи Србији, све што Србија треба да ради за своје добро, за напредак, одмах се жигоше као „Меморандум“, који је претворен у страшило. Тако да и овим изјавама сада, унапред се сви застрашују да би се зауставило било какво напредовање Србије“, сматра он.

„Други меморандум“ је, додаје Крестић, глупост.

„И тиме они плаше све оне који се на било који начин приближавају Србији и који је било где и у било чему подржавају“, истиче он.

У целој фуртутми фали још само активирање неког новог Начертанија. Међутим, да би оживели Начертаније, требало би оживети и његовог творца, Илију Гарашанина, закључује Крестић.
Фама о меморандуму логична у борби против Срба
Теорија завере у чијем је центру Меморандум САНУ је, према речима директора Института за европске студије Мише Ђурковића логична.

„Од краја осамдесетих и почетка деведесетих конструисана је једна прича, која је направљена врло логично, са врло јасним циљем и идејама. То је прича о томе како Срби праве Велику Србију, а Велика Србија је то што Срби желе да живе у једној држави, па хоће да говоре исти језик, па хоће да пишу ћирилицом или да иду у цркву. То што Срби желе да имају јединствен идентитет, увек се дефинише на исти начин. У Европи се то назива мањинска или национална права и сви имају право на њих. Али за Србе тога нема. То је врло јасно конструисано на Западу са идејом сузбијања Срба и то је стари план да се Срби сведу само на простор централне Србије“, каже он.

Управо фама о Меморандуму служи за легитимисање ове идеје, додаје Ђурковић. Понављање мантре о Меморандуму као о идеолошкој подлози за стварање великосрпске државе догађа се у тренутку када се на простор Балкана покушава да се врати екипа која је у практичном смислу стајала иза идеје о сузбијању Срба – попут Кристофера Хила или Габријела Ескобара, уз нову немачку владу која ће, са Аналеном Бербок као шефицом дипломатије, према речима нашег саговорника, бити изразито антисрпска.

„Тако да њихови локални подизвођачи или они који се надају да поново могу да искористе „великог брата“ да шамарају редом, просто понављају старе приче јер друге не могу да измисле, нити мисле да треба да измишљају“, наводи Ђурковић.

Денис Звиздић је, у подсећању на „инструкције Другог меморандума САНУ“, навео седам „инструкција“ којих се од 2012. наводно држе руководства Србије и Српске. Међу њима су инфраструктурно увезивање Српске и Србије, дестабилизација држава у окружењу Србије, укључивање српских заједница у окружењу у унитарну српску државу, обезвређивање и обесмишљавање парламента БиХ као и заобилажење БиХ институција, док политичари из Републике Српске треба да у иностранству користе дипломатску инфраструктуру Србије уместо БиХ.

На ове оптужбе огласила се и САНУ. Извршни одбор ове институције навео је да су Звиздићеве оптужбе гротескна лаж и патолошка конструкција. Ставови и деловање САНУ су у потпуној супротности са жељама оних који овакве лажи шире, стоји у саопштењу Извршног одбора најважније српске научне институције.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
?>