САРАЈЕВСКА ПРАВДА: Страдање војника ЈНА у Добровољачкој – злочин без судског епилога

ИСКРА на Фејсбуку

(Добровољачка) Фото: РТРС

Напад муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најгори је злочин над невиним младим људима, који ни након 27 година није добио судски епилог.

Злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране тадашње РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени предратни криминалци, силеџије и шљам сарајевског подземља.

Ни након 27 година од крвавог злочина злогласних паравојних муслиманских наоружаних формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће, као и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут Зелених беретки и других.

При томе, општи је став из Републике Српске, Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође, сноси велику одговорност јер је предмет „Добровољачка улица“ тотално занемарило и игнорисало све ове године.

Злочин у Добровољачкој још нема судски епилог, а тадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, још од 25. јануара 2012. године подносио је приговоре Канцеларији Главног тужиоца Тужилаштва БиХ, поводом обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара те године да се истрага у предмету „Добровољачка“ обуставља.

– Породице оштећених, а и цијела јавност Републике Српске, као и сваки добронамјерни грађанин БиХ зна зашто се толико енормно одуговлачи са рјешавањем ових приговора. То је зато да би се заштитио кривичне одговорности првоосумњичени Ејуп Ганић… Или мислите да још није сазрело вријеме за њихово рјешевање и да мајке погинулих могу још чекати, док и оне саме не умру или имате план да и овај предмет подијелите у више мањих предмета и делегирате их нижим тужилаштвима, као што сте урадили у предмету „Тузланска колона“ – наводио је Романић у својим ургенцијама према Тужилаштву БиХ.

Нападом на колону руководио Ганић

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

У истрагама овог злочина најчешће помињана имена била: Ејуп Ганић, Јован Дивјак, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Биланс крвавог пира – 42 убијена војника и цивила

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица који су радила у ЈНА.

Структура рањених изгледа овако: Дом ЈНА 26, Раднички универзитет три, Скендерија три, Команда Друге војне области 30, Добровољачка улица шест, на другим локацијама 26, дакле тада је рањено 71 војно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.

Тужилаштву БиХ достављени бројни докази

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у бившој ЈНА.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, Бисера и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, који доказују постојање наведених кривичних дјела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Прво блокада, па напад

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране такозване РБиХ и Зелених беретки, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Тада је један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо.

Том приликом било је заробљено 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић.

Командант Друге армије ЈНА генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике, међутим, они упадају у засједу и том приликом убијено је шест припадника војске и уништен један транспортер.

Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНА заробљени.

Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8.00 часова одлучено је да командант Друге армије и војне колоне ЈНА генерал Кукањац напусти Команду, међутим, војска и официри то нису дозволили.

Прекршен договор

Око 13.00 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија /први командант УНПРОФОР-а у БиХ/ и генерала Кукањца договорена је размјена, муслиманског лидера Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из Команде на Бистрику ка Лукавици.

Размјена је договорена за 15.00 часова.

Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха.

Према ранијем исказу једног од учесника колоне Маринка Милидрага, „уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан“, војска је напустила касарну у 18.00 часова.

На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.

Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону.

– Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора – рекао је Милидраг.

Он је додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.

– Пуцано је и на обиљежено санитетско возило у којем је погинуо примаријус доктор пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Припадници Зелених беретки и Патриотске лиге извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали – свједочио је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.