РАСТУ ТЕНЗИЈЕ: Данас Македонија — нека се сутра припреми регион

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Boris Grdanoski

За разлику од Грчке, у Македонији су могући и међуетнички сукоби и ванредни избори због противљења споразуму Заев—Ципрас. Ескалација македонске кризе могла би да се прелије и на регион.

Упркос томе што су македонски и грчки премијери, Зоран Заев и Алексис Ципрас потписивање споразума о промени уставног имена Македоније у Република Северна Македонија, прогласили за велику победу, тензије расту у обе земље.

На улице су прво изашли незадовољни Македонци, а потом и Грци. После протеста који су организовале македонске грађанске организације, у Македонији су најављени нови протести.

Најава долази из опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, чији лидер Христијан Мицкоски најављује протестни марш у недељу. Споразум Заев—Ципрас противан је македонским националним интересима, рекао је он и упитао владу како намерава да споразум прогура кроз Собрање простом већином, ако истовремено намерава да предложи уставне амандмане за чије је усвајање потребна двотрећинска већина.

Са друге стране границе, у Грчкој, уз седницу парламента на којој се расправља о споразуму, као и о поверењу Ципрасовој влади, такође су организовани протести противника споразума.

Ипак, за разлику од Грчке, Македонија је двонационална и млада држава, те самим тим и нестабилнија, а сваки потрес у њој прети да прерасте у међуетнички сукоб. Уз то, увек постоји могућност преливања кризе на земље региона уколико криза ескалира.

Незадовољство етничких Македонаца, нарочито оних опозиционо настројених, споразумом Заев—Ципрас је велико, оцењује Александар Гајић из београдског Института за европске студије и сукоби на међунационалној основи у Македонији могу да се очекују.

„Питање је само да ли политички субјекти као што је ВМРО-ДПМНЕ желе да подигну степен опозиционог незадовољства на ниво масовних демонстрација. У том случају, ствари могу да се отму контроли и да почну међуетнички немири“, сматра Гајић.

Са друге стране, с обзиром на то и да је већина Грка против споразума, могуће је да и у тој земљи дође до подизања тензија. Гајић подсећа да смо већ били сведоци масовних протеста против било каквог помињања имена Македоније у новом имену некадашње најјужније југословенске републике.

„Међутим, у Грчкој је ситуација другачија. Тамо та конотација није међуетничка, а с друге стране, опозиција нема политичку способност да капитализује незадовољство народа, односно, неопходно је да се владајућа коалиција распадне да би дошло до нереда. У Македонији, напротив, могући су и међуетнички сукоби и расписивање ванредних парламентарних избора, где би, у том неком вакууму, могло да дође до међуетничких нереда. У том случају би могло да дође до евентуалног преливања (на регион), ако би Албанци, незадовољни расписивањем избора или распадом владе Заева, прибегли политичким протестима и конфронтацијом са Македонцима на улици“, објашњава Гајић.

Он подсећа на албанску терористичку акцију у Куманову, а таква ситуација би, према његовом мишљењу, могла да се понови уколико би Албанци добили подршку из Албаније и са Косова.

„Не може се рећи да је она извесна и да је високог степена, али могућност да међунационалне тензије прерасту у сукоб, а да се после сукоби прошире на регион, није немогућа. Напротив, могућа је“, каже Гајић.

Ескалација сукоба у Македонији би, претпоставља Гајић, могла да се одвија у више етапа, а једна од њих би било и преливање кризе на регион.

За Србију би такав развој ситуације значио додатни низ проблема, додаје Гајић. Српски напори за проналажење решења косовског питања, као и вођење добросуседске политике закомпликовали би се, јер би ескалација, како Гајић каже, распирила албанске амбиције на разним пољима.

Ескалација немира у Македонији, упозорава наш саговорник, зацементирала би албанске максималистичке захтеве, који би са Косова и Метохије били проширени и на западну Македонију и на централну Србију.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.