ПРИЧА О ЧОВЕКУ ВЕЛИКОГ СРЦА: Тахир Алибашић није само здравицом одушевио литију, већ је и ризиковао живот да спаси светињу

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Митрополија црногорско-приморска

Баранин Тахир Алибашић изазвао је у барском насељу Заљево овације учесника литије која је долазила из Улциња, пошто их је дочекао здравицом. Ово није први пут да Тахир учествује у одбрани православних светиња у Црној Гори, а за његово претходно прегалаштво наградила га је Митрополија црногорско-приморска.

Гест Тахира Алибашића, који је са сомбрером на глави, са здравицом и раширених руку изашао пред литију која је долазила из Улциња и тако изазвао овације, једно је у низу великих дела овог Баранина када је у питању одбрана светиња.

Тахир је, наиме, прошле године награђен архипастирском похвалницом Митрополије црногорско-приморске за своје учешће у одбрани темеља древне цркве у Заљеву. Захвалницу му је у Бару, где је служио литургију поводом трогодишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира, уручио митрополит Амфилохије „за несебично пожртвовање и верност Богу и Судњем дану, које је показао спречивши уништење остатака ранохришћанске цркве у Заљеву“.

„Веран својим прецима, бранио је и животом својим темеље древне цркве (из 5. или 6. века) у Заљеву од оних који су покушали да је затрпају, и да на том месту, где постоји и гробље, изграде зграде. Он не само што је речима спречавао то, него је пао на пут, и камиони, који су довозили материјал, само што га нису прегазили. Онда је дошао код оца Слободана и замолио га да он утиче да се спаси та древна црква“, подсетио је тада митрополит Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски тада је благословио Тахира Алибашића и његову породицу, са жељом да сличних њему буде још, нагласивши да су „ретки овакви људи као Тахир, који је био спреман да жртвује свој живот да сачува светињу и гробље“.

Тахир Алибашић тада се захвалио митрополиту Амфилохију и свештенику Слободану Зековићу.

„За саму цркву у Заљеву знао сам јер су ми рекли очеви да на том месту треба да постоји и да водим рачуна да је нађемо. Дошло је време и открио сам је, али они који су знали за то хтели су што пре да је затрпају. Мучио сам се, покушавао сам са властима то да спречим, али нисам могао никако“, испричао је тада Тахир Алибашић.

Овај Баранин у свом говору тада је додао да је дошао код свештеника Слободана, који му је помогао да ступи у контакт са надлежнима.

„Говорио сам им — немојте сипати, овде је црква, овде је богатство Бара, јер Бар има везе са светом. Ту је лука, ту су туристи, а овај храм једна је ружа, барска светиња“, испричао је Тахир.

Како је рекао — у помоћ су му прискочили свештеник Слободан и митрополит Амфилохије. Говор је завршио речима које показују колико је Тахир велики човек.

„Ово је Бар у којем три вере неће да се деле. Црна Гора нема много становника, и не треба да се свађамо и делимо. Нас је 650.000, што Срба, што Црногораца, што Албанаца. Сви смо једнаки. Кад нам је потребна крв, не питамо доктора да ли је од Амфилохија Радовића, или од Зековића, или од Алибашића, него само — има ли је; сви смо жива бића“, рекао је тада Тахир Алибашић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.