Правосудни „трофеј“ уочи годишњице „Олује“: Срби осуђени на 94 године за наводне ратне злочине

© AP Photo / AP PHOTO/STR / Етничко чишћење Срба са простора Хрватске у злочиначкој акцији ,,Олуја“ 1995. године.

Пресуда хрватског суда на укупно 94 године затвора бившем генералу ЈНА Бориславу Ђукићу и још шесторици крајишких Срба за наводне ратне злочине над хрватским цивилима на шибенском подручју, представља правосудни „трофеј“ уочи годишњице хрватске војне акције „Олуја“, саопштено је данас из Документационо-информативног центра „Веритас“.

„Веритас“ у саопштењу указује на кључне процесне мањкавости и аномалије овог случаја, међу којима је и политички тајминг, јер је пресуда изречена усред „мртве сезоне“ и колективних годишњих одмора у правосуђу.

Истичу да је сврха овог хитног изрицања казни искључиво политичка, и да има за циљ да обезбеди звучан политичко-правосудни „трофеј“ неколико дана пре 5. августа, двоструког хрватског државног празника, како би се у медијима подгрејала ратна реторика .

„Веритас“ указује и на процесну илегалу и кршење одбране, пошто је поступак у последње две године вођен у потпуној тајности, а рочишта уопште нису најављивана на јавном рочишнику суда.

Пресуда се, указује се у саопштењу, заснива на такозваним неконфронтираним исказима сведока, чије су раније изјаве само прочитане, док је одбрани ускраћено уставно право да их унакрсно испита пред већем.

Судско вијеће Жупанијског суда у Сплиту неправоснажно је јуче осудило Ђукића и шесторицу бивших војних и полицијских функционера Републике Српске Крајине на укупно 94 године затвора, док је поступак против Драгана Харамбашића обустављен због смрти.

Овај поступак, вођен за наводне ратне злочине на подручју шибенског залеђа од 1991. до 1995. године, представља класичан пример политички мотивисаног правосудног инжењеринга и темпираног притиска на српски народ уочи предстојеће годишњице акције „Олуја“.

Првооптужени генерал-мајор Борислав Ђукић (77) осуђен је на 16 година затвора, а исту казну затвора добили су Јован Грубић, Милан Радић и Петар Андрић.

Посебан правосудни парадокс, истиче у саопштењу у „Веритаса“, чини кажњавање за такозвано нечињење, односно непроцесуирање починилаца, на основу чега су на по 10 година затвора осуђени Владимир Давидовић (командант 75. механизоване бригаде милиције САО Крајине), те Илија Пријић и Слободан Вујко, тадашњи секретари СУП-а Книн.

Напомиње се да су суђења у одсуству постала матрица у Хрватској, и да се чак 87 одсто свих процеса за ратне злочине против Срба у Хрватској води у одсуству.

У овом предмету, генерал Ђукић је послужио као физички талац сплитског правосуђа, пошто се једини налази у притвору и то већ 11 година, а на његовим леђима је, оцењује „Веритас“, пресуђено целом систему бивше Републике Српске Крајине.

„Веритас“ истиче да ова пресуда у потпуности потврђује сурову статистику коју деценијама води, односно да више од 4.000 процесуираних особа у Хрватској, чак 97 одсто чине Срби, којима се изричу вишеструко веће казне него припадницима хрватских снага за иста дела.

„Примарни циљ овог модела је стварање трајне правне несигурности која спречава повратак избеглица и заштиту њихових имовинских права“, наводи се у саопштењу.

Указује се да, иако ова казна тренутно неће бити спајана са предметом „Перућа“, где је Ђукић осуђен неправоснажно на десет година, она служи као директан психолошки притисак на Високи кривични суд у Загребу, који 9. септембра одлучује о жалби у том првом предмету.

Из „Веритаса“ истичу да ће наставити да обавештавају домаћу и међународну јавност о овом непрекидном кршењу основних процесних и људских права Срба из Хрватске, без обзира на тренутно држављанство и боравиште.