
Getty © rarrarorro
„Улцињ је албански град“, поручио је потпредседник Владе Црне Горе Ник Ђељошај, и – ништа се није десило! Власт у „европском Монтенегру“ је остала нема на овакве великоалбанске ставове из самог њеног врха. За то време, помињање српства, српских симбола и идентитета Срба у Црној Гори годинама уназад изазива бурне политичке полемике, осуде и јавна оглашавања.
Оваква објава Ђељошаја уследила је након полемике у Скупштини Црне Горе о статусу Општине Улцињ, а у вези са изменама Закона о локалној самоуправи.
Он је на друштвеним мрежама објавио фотографију на којој су, уз панораму најјужније црногорске општине, истакнуте и албанске заставе, уз поруку да је Улцињ град са већинским албанским становништвом и да је – „албански град“.
„Улцињ је био град. Улцињ је град. Улцињ ће увек бити град. Улцињ је град са већинским албанским становништвом. Улцињ је албански град“, написао је Ђељошај.
Он је додао да је Улцињ град заробљен од стране неких политичара познатих по корупцији“, наводећи да ће, како је рекао, бити „ослобођен у јуну 2027. године“.
Реакције из Владе и парламентарне већине су изостале, а подгорички „Дан“ пише да етнички наратив политичара у Црној Гори, иако је она Уставом дефинисана као грађанска држава, није новост.
Међутим, наводи се, порука из самог врха Владе, којом се једном црногорском граду даје искључиви етнички предзнак друге нације отвара питање где је граница између легитимне националне реторике и нарушавања уставног поретка, суверенитета и грађанског карактера државе.
Према оцени функционера Уједињене Црне Горе и донедавног посланикаВладимира Добричанина, „Ђељошај се очигледно не одриче великоалбанског екстремизма који показује већ деценијама“.
„Улцињ са Адом Бојаном је бисер црногорске обале. Он јесте град где доминира албанско становништво, али он није само албански град, односно, он је и албански град, али је и српски, и црногорски, и бошњачки, и град свих оних који се у њему осећају као код куће. То тако треба да остане како бисмо избегли велике непријатности, које би уследиле уколико наставимо са политикама чији је репрезент Ђељошај“, истакао је Добричанин.
Сматра да би у оваквим ситуацијама Влада морала да да конкретан и оштар одговор, али да не очекује да ће га бити.
„Очекујем да ће одговор највероватније изостати. Уколико га буде, то ће бити прилично изненађујуће. Тишина у оваквим случајевима, нажалост, не води смиривању тензија, већ напротив, води нечему што сам лично осетио и што ће осетити сви грађани Црне Горе уколико се оваква, у овом тренутку само реторика, не сасече на свом почетку. Нажалост, из искуства тврдим да је тај почетак давнашњи, а одговора никада није ни било“, закључује Добричанин.
Слична изјава пре свега неколико дана изазвала је комешање и у Скупштини Црне Горе. Наиме, након излагања посланика Артана Чобија, посланици су тражили појашњење у ком контексту је поменуо Улцињ, а посланик Европског савеза Борис Мугоша је питао Чобија да ли је рекао да је Улцињ албански град.
„То питам уз ограду јер је можда био проблем у преводу. Сви су градови црногорски, не у националном него у државотворном смислу. Опасно је ако будемо називали градове по ономе који народ је у њима већински. Волио би да нисте рекли оно што смо чули у слушалицама“, рекао је Мугоша, подсећа „Дан“.
Чоби је потом појаснио да је говорио о „времену кад је Улцињ дат Црној Гори као град са већинским албанским становништвом“.
Портал ИН4С у свом осврту поставља питање шта би се догодило да је неки српски политичар изјавио да су, на пример, Никшић, Пљевља, Беране или Херцег Нови „српски градови“.
„Колико би минута било потребно да се огласи читав невладин сектор, дежурни грађански активисти, аналитичари и самопроглашени браниоци грађанског концепта државе?“, наводи овај портал, додајући да би уследиле оптужбе за великосрпски национализам, нарушавање уставног поретка, угрожавање грађанске Црне Горе и подизање међунационалних тензија.
Наводи се да би уследили и захтеви за оставке, хитне седнице скупштинских одбора, саопштења амбасада, реаговања омбудсмана, као и бројне јавне осуде.
„Нема сумње да би се огласили и председник Владе, више министара, као и бројни посланици власти и опозиције, уверавајући јавност да је Црна Гора грађанска држава у којој ниједан град не може бити ‘српски’, ‘бошњачки’ или ‘албански’, већ искључиво црногорски“, закључује ИН4С.