ПОСЛЕДЊИ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ СФРЈ: Гурао сам странце да интервенишу у СФРЈ, ЈНА је хтела да купи оружје за две милијарде

ИСКРА на Фејсбуку

фото: CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Stevan Kragujević

Гурао сам страни фактор да интервенише у Југославији, ЈНА је хтела да купи оружје вредно две милијарде долара од СССР-а, а Хрватска је захваљујући Југославији постала земља победница и проширила се после Другог светског рата, упркос хипотеци НДХ, рекао је Будимир Лончар, последњи шеф дипломатије СФРЈ.

Лончар, познати дипломата и последњи министар иностраних послова Југославије, који се на том месту налазио у тренутку кризе и распада СФРЈ, казао је како „Југославија није могла опстати, јер је дотрајала“, у великој исповести „Јутарњем листу“ поводом изласка његове биографије коју је на 800 страна написао историчар Твртко Јаковина.

Лончар каже да је оставку на место шефа дипломатије дао на дан пада Вуковара и месец дана пре него што је Бадинтерова комисија оценила да Југославија више не постоји. Како објашњава, док је још био на функцији, радио је на томе да се страни фактор укључи у расплет југословенске кризе.

„Ипак сам још 1989. иницирао интернационализацију југословенске уставне кризе. Наиме, иницирао сам асоцијацију с Европском заједницом, с два циља. Желели смо помоћ у реформама и трансформацији земље ка тржишној оријентацији, политичком плурализму и владавини права, али и спречити рат који је већ био на помолу. То су све били и услови за улазак Југославије у Европску унију с којом су и до тада постојали суи генерис односи већ 20 година“, наводи Лончар.

Улога странаца у распаду СФРЈ

Каже и да је први министар спољних послова у историји Уједињених нација који је своју земљу ставио на дневни ред Савета безбедности „зато што угрожава светски мир“.

На седници је одржао и говор, за који каже да је протумачен као оптужба на рачун Слободана Милошевића и ЈНА да су генератори конфликта.

„На тој седници Савета безбедности проширена је интернационализација кризе и створен легитимитет за будућу интервенцију“.

Лончар наводи да је „де факто стално страни фактор гурао у интервенцију“ у Југославији

„На дан када су словеначка скупштина и Хрватски сабор изгласали независност, ја сам у Берлину на седници ОЕСС-а, којом је председавао Геншер, у договору с Џејмсом Бејкером, тражио затворену седницу о стању у Југославији због угрожавања светског мира. У говору сам рекао да је Југославија дошла у сукоб сама са собом, да је дотрајала као федерација и да је треба изнова дефинисати као заједницу република“, прича Лончар.

Страна интервенција и увоз оружја

Тврди да за војну интервенцију којом би био спречен рат у СФРЈ „нису били Американци, јер нису желели изазивати руски војни врх“.

Уследио је ембарго на увоз оружја у републике СФРЈ, а Лончар каже како га хрватски десничари окривљују за ту резолуцију.

„Кад год дође до оружаних сукоба у некој земљи, УН по аутоматизму уводи ембарго на извоз оружја у та подручја. И ми, али и амерички државни секретар Џејмс Бејкер, имали смо информацију да ЈНА жели да купи оружје од СССР-а у вредности од две милијарде. Алармантни догађај је био тајни одлазак адмирала Станета Бровета у Москву. ЈНА је играла на карту незадовољства војске према Горбачову“, тврди Лончар. Додаје како је ЈНА хтела да набави оружје мимо Горбачова, те да су они обавестили тадашњег совјетског лидера о томе.

Објашњава да су резолуцију о забрани извоза оружја писале земље наклоњене Хрватској, те да је наоружавање Хрватске настављено „властитим каналима“

Лончар каже да је тражио од тадашњег савезног премијера Анте Марковића да смени генерала Кадијевића са којим је имао сталне сукобе,

„Уверен сам да је за Слободана Милошевића било кључно придобити ЈНА. То је и успео кад је Србија врло вешто предложила Кадијевића за четврту генералску звездицу“, тврди Лончар и додаје да је „армија забила последњи ексер у ковчег СФРЈ“.

Хрватска је захваљујући Југославији скинула хипотеку НДХ и проширила се

Лончар каже и да је „Хрватска упркос хипотеци НДХ, преко Југославије постала победница“.

„Дошло је до проширења на територије које никада није имала, од Истре, Ријеке, до неких острва и мога Задра. Хрватска се процентуално у односу на своју величину проширила највише међу земљама победницама. Та оставштина Југославије је непроцењива за интегритет Хрватске. И правилно је што се ветерани из овог рата не зову борци за слободу него бранитељи. Они су бранили оно што је створено за време НОБ-а, за време партизана, Тита, јер је Милошевић желео да мења границе“, каже Лончар.

О тренутној ситуацији у свету, Лончар каже да је „свет данас у дубокој мултидимензионалној кризи“.

„Хаос и неизвесност су доминантне карактеристике. Криза либералног капитализма почела је у Америци. САД је у најдубљој друштвеној кризи откако постоји. Мешају се социјални и расни сукоби. Можемо очекивати да ће се та криза, која је на површину избацила једног Трампа, почети расплитати. Али то неће ићи лако. Мора доћи до нове прерасподеле, до друштвеног преображаја“, каже Лончар. Прогнозира да ће свет поново постати мултиполаран, уз две издвојене силе, САД и Кину, које ипак неће имати монопол

Када је Европа у питању, Лончар каже да се она мора мењати и продубити заједништво.

„Први европски приоритет је проналазак заједничког језика с Русијом, која се и сама мора темељно мењати“, наводи Лончар.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.