Политика: Последњи снимци убијеног црногорског митрополита Јоаникија

ИСКРА на Фејсбуку

Фотографије је снимио каснији фото-репортер Танјуга, а настале су у Загребу после уласка партизанских снага, објашњава Бојан Димитријевић

Фото: Музеј историје Југославије

На две недавно откривене фотографије снимљене у Загребу 1945. у колони заробљеника је и Јоаникије (Липовац), за којег се верује да је после тога спроведен у Аранђеловац и стрељан.

Приче кажу да је после заробљавања у Словенији маја 1945, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац) одведен у Србију, заточен у вили „Малер” или „Савић” у Аранђеловцу, мучен и понижаван, на крају стрељан негде подно Букуље и сахрањен у овлаш затрпаном гробу на непознатој локацији. Документи и архивска грађа до сада доступни не откривају готово ништа о митрополитовим последњим данима. Његово име нађено је у извештају партизанске 8. црногорске бригаде од 12. маја 1945, где се он наводи међу заробљенима. Следећи познати документ датиран је на 21. јун исте године.

У питању је депеша Команде позадине партизанске 1. југословенске армије Митрополији црногорско-приморској: „Шаљемо вам панагију и крст који су пронађени код разбојника бившег митрополита Јоаникија. Смрт фашизму – слобода народу!“

Баш због оскудности архивске грађе, као и чињенице да се 75 година не зна где је гроб овог црквеног великодостојника, сваки траг је историчарима значајан. То је случај и са недавно откривеним фотографијама, снимљеним у Загребу 1945. у команди Прве армије, на којима се у групи заробљеника види и митрополит Јоаникије. Када је позван да погледа снимке из фонда Музеја Југославије, а радило се о око 3.000 фотографија насталих од краја 1944. до почетка 1947, историчару др Бојану Димитријевићу из Института за савремену историју запале су за око једине две на којима је свештено лице.

„Фотографије је снимио каснији фото-репортер Танјуга, а настале су у Загребу после уласка партизанских снага. Две на којима је митрополит снимљене су вероватно између 15. и 20. маја, у горњем делу града, где је била команда Прве армије, чији се командант Пеко Дапчевић појављује на другим снимцима из ове групе. Поред митрополита је црногорски народни првак и бивши министар Саво Вулетић, а на једном од снимака виде се на челу колоне и два припадника Хрватских оружаних снага. Ово су вероватно последње фотографије митрополита Јоаникија пред ликвидацију која је извршена у Србији, где је скончао заједно с Вулетићем. Симболично је за мене било то што смо, игром случаја, фотографије открили баш на рођендан митрополита Јоаникија“, каже Димитријевић.

Противник комуниста, на челу митрополије све време Другог светског рата у Црној Гори, где уз рат против окупатора бесни и онај грађански, Јоаникије Липовац је 1944. кренуо у повлачење ка Босни са четничким јединицама Павла Ђуришића и делом народа: укупно око 10.000 људи, међу којима је 3.000 цивила избеглица и око 70 свештеника Митрополије црногорско-приморске.

„Из докумената се види да митрополит Јоаникије прати црногорске снаге од Подгорице целим путем до Лијевча поља. У Лијевча пољу је чак у једној ситуацији био талац у преговорима са представницима НДХ и Секуле Дрљевића. После тога нисам нашао никакве податке о његовом кретању до извештаја према којем је међу заробљенима у Цељу“, наводи Димитријевић.

Фотографије сведоче да је био спроведен кроз Загреб заједно за политичким представницима из Црне Горе и да су они били под посебним режимом, додаје наш саговорник. Око његовог спровођења у Србију, испитивања и стрељања има много недоумица.

„Није јасно која га је Озна испитивала. Да ли је то армијска Озна, тзв. Трећи контраобавештајни одсек, који се бавио ратним заробљеницима, или је то Озна за Србију, која се бавила и политичким заробљеницима. С обзиром на то да се у сведочењима помињу нека имена и из једне и из друге структуре, није јасно ко њега у ствари испитује и зашто је одведен у Аранђеловац. Свака Озна је у Словенији издвајала своје заробљенике, а по изјавама, припадници Озне за Црну Гору врше тријажу црногорских заробљеника у Марибору. Тако да је крајње необично зашто митрополит није предат Озни за Црну Гору. Може бити да су војни команданти који су били Црногорци, као што је Пеко Дапчевић, из неке личне освете желели да он буде код њих и да му је онда тако пресуђено без суда. Митрополит је као такав вероватно био незгодан за било какво суђење, али је био човек који је био љути противник комуниста у Црној Гори, где је ситуација била много драстичнија него у другим крајевима. Претпостављам да се због свега тога уопште није размишљало о било каквој судској верификацији његове кривице“, сматра Димитријевић.

Сведочанства о ислеђивању и погубљењу митрополита Јоаникија само су посредна и дата су много година после тог догађаја, због чега, како истиче Димитријевић, не можемо да се ослонимо на њихову поузданост. Можда ће се у архивима наћи још неки податак, као што су случајно откривене и ове фотографије, али…

„Нисам убеђен с обзиром на то да су све овакве стране биле склоњене од очију јавности“, сумњичав је наш саговорник.

Што се тиче локације гроба Јоаникија Липовца, Димитријевић верује да би она могла бити откривена уколико би постојала опсежна акција, али сматра да нема довољно воље да се то и спроведе.

После Другог светског рата, Митрополија црногорско-приморска била је десеткована: за време рата убијено је 12 свештеника, на стратиштима у Словенији стрељано је њих око 70, а страдао је и сам митрополит. Међу стрељанима у Словенији био је и Јоаникијев блиски сарадник и истакнути теолог свештеник Лука Вукмановић, потоњи свештеномученик Српске православне цркве, рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, каснијег народног хероја Југославије.

Јелена Чалија

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 3. 2020)

stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.