Колики је ризик држати у само једној банци у Црној Гори већу количину новца, најбоље се ових дана види на примјеру стечаја ИБМ банке бизнисмена Душка Кнежевића. Њених 165 депонената, 114 физичких лица и 51 правно лице, који су на рачунима држали преко 50.000 евра, највјероватније ће изгубити укупно до 15 милиона евра. Они неће до краја бити исплаћени јер ће добити само по 50.000 евра, док ће сав новац преко тога тешко повратити.

Наиме, Фонд за заштиту депозита Црне Горе по закону може да гарантује само депозите до 50.000 евра у моменту стечаја једне или више банака. То практично значи да ако неки грађанин има 100.000 евра депозита у банци која оде у стечај, он ће добити само 50.000 евра, док ће другу половину моћи да покуша да наплати из стечајне масе, за шта су шансе прилично минималне.

Из Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ), која има функцију контролора банкарског сектора, у контексту најновијих дешавања у вези са Кнежевићевим ИБМ и Атлас банком, поручују да су у последњих пола године кроз саопштења упозоравали да три, односно двије банке имају проблема, али да због законског ограничења нијесу били у могућности да саопште имена банака.

Економски аналитичар и бивши директор „Некст Монтенегро берзе“ Младен Бојанић пита се на кога онда грађани треба да се ослоне ако не на Централну банку, која би општим савјетима требало да им помогне да изаберу бољу и сигурнију банку.

„Да ли треба грађани који се не разумију у финансије да гледају у пасуљ како би изабрали која је банка добра“, пита се Бојанић.

Он у разговору за Спутњик примјећује да се Централна банка увијек јавља и показује накнадну памет тек након што грађани, клијенти или депоненти неке банке претрпе штету, што је проблем који се прије свега јавља због недовољне или неефикасне супервизије Централне банке.

„Подсјетићу вас да је ЦБЦГ ћутала и док су се одобравали високоризични кредити у швајцарским францима, и то тек након што је на хиљаде грађана ушло у проблеме. Онда се напокон јавила и Централна банка да опере руке од одговорности и да каже да су сами клијенти криви јер су донијели погрешну одлуку. Умјесто да на вријеме упозоре да се ради о високоризичним кредитима, из Централне банке се нијесу мијешали у свој посао“, категоричан је Бојанић.

Према мишљењу тог аналитичара, исто се догодило и овог пута када су банке у власништву одметнутог бизнисмена Душка Кнежевића запале у озбиљне проблеме.

„Тек након што су ескалирали проблеми са ИБМ, а врло вјероватно и са Атлас банком, из ЦБЦГ су се сјетили да савјетују грађане како није паметно држати више од 50.000 евра у само једној банци“, примјећује Бојанић, додајући да је основни смисао улоге супервизора, односно ЦБЦГ да брине о малим депонентима.

„Наравно, Централна банка треба да брине о свим клијентима, али у првом реду треба да заштити мала и средња предузећа, као и мале депоненте, који немају стручну правну и економску експертизу уз помоћ које би могли да установе која банка због свог пословања евентуално може да буде у проблемима“, каже Бојанић.

Наш саговорник сматра да је након последњих догађаја у вези са афером „Атлас“ повјерење грађана у банкарски сектор драстично нарушено, а нарочито након цурења у јавност снимка разговора гдје се чује да вицегувернер ЦБЦГ Велибор Милошевић Кнежевића, власника банке ког треба да контролише, ословљава са: „Шефе“.

„Такође, ту је и примјер другог вицегувернера Централне банке Ирене Радовић, која је смијењена и чији случај говори о нарушеним односима унутар саме Централне банке, што све мора утицати на повјерење грађана. Ја вјерујем да оно никада није било на нижем нивоу него данас. Клијенти на финансијском тржишту треба да буду сигурни да их тамо нико не вара, лаже или краде, да би уопште учествовали на том тржишту. Нажалост, то код нас није случај“, закључује Бојанић.