ПЛАН З-4: Детаљи разговора са Аренсом и мали допринос сазнавању истине

Милорад Вучелић

ПОПУТ неке авети, већ готово три деценије српским просторима се шири прича о Плану З-4 као неком пројекту који је могао спречити катастрофалне последице „Олује“ и зауставити Хрватску у геноцидном оружаном походу на српски народ у Крајини.

Имао сам прилику да у Палати УН у Женеви разговарам са Гирт-Хајнрих Аренсом искључиво о том Плану. Разговор је био полузваничан и присуствовали су му и преводилац и један службеник. Одлазак на разговор је био усаглашен са Слободаном Милошевићем и нашим безбедносним службама. Познате су нам биле основе Плана, али смо знали и то да се он повремено мењао и по правилу увек горе по српску страну и да га је Хрватска невољно и тобоже искрено прихватила као неку врсту основа за преговоре.

Господин Аренс је са много детаља и стрпљиво причао о поменутом Плану, који је тада био готово у финалном облику, истичући пре свега повољности за српски народ и занемарујући много тога што је лоше или јако лоше по нас. Циљ је био да се омекша српски став у односу на прихватање овог Плана. Прикривајући своје задовољство због неких одредби и не прикривајући свој однос према лошим територијалним и другим решењима, приводили смо разговор крају уз моје исцрпне забелешке. Могао сам већ тада назрети, а данас знам, да би усвајање таквог или сличног плана могло бити само одлагање датума елиминације Срба као реметилачког фактора можда у не тако бруталном и муњевитом виду.

ОНДА ми је господин Аренс рекао да не зна како је хрватска обавештајна служба дошла до свих детаља овог документа и да има прилично поуздано сазнање да га хрватске власти неће прихватити, али ће вешто пустити да своје одбијање бучно изрекну Срби, што се по ко зна који пут у вишегодишњим Женевским преговорима и догађало.

У готово отвореним назнакама ми је рекао да Хрватској уопште није блиско решење српског питања на овај начин и да је готово небитно хоћемо ли га ми или нећемо прихватити, јер ће се ствари одвијати на неки други начин и да ће у све то бити релевантно укључивање Америке. Наравно да ни на који начин није ни у нијансама рекао шта то и како може бити и како ће се ствари по Србе трагично одвијати. Истакао је, такође, да би План свакако требало да прихватимо и како је добар за Србе. Онако сасвим службено дипломатски.

Стекао сам, такође, утисак да то што је Српска Крајина зона под заштитом плавих шлемова Уједињених нација неће нарочито играти улогу о већ испланираном решењу.

Пренео сам, наравно, Слободану Милошевићу и другима у српском вођству своје оцене и запажања о овом разговору. И тада сам знао и сада поготово знам да је сва та прича о великом значају и важности Плана З-4 празна прича.

Ова белешка је само мали допринос сазнавању истине о ономе што се дешавало и нема веће претензије.

Милорад Вучелић