ПАВИЋ: Анђелина Џоли и Си-Ен-Ен појачавали лажне вијести о Сребреници

Александар Павић (фото: sveosrpskoj.com)

Дуго прије него што је Доналд Трумп успјешно објесио етикету “лажних вијести” на Си-Ен-Ен-у, уочљивији посматрачи ратова југословенске сукцесије деведесетих дошли су до сличних закључака у вези са новинарском покривошћу ове трагедије, пише политички аналитичар Александар Павић.

Наслови Кристин Аманпур и Си-Ен-Ен-а, нарочито из Босне и Херцеговине и Косова, показао је јасну про-муслиманску, анти-српску пристрасност, сликајући сукоб у оштрим црно-бијелим бојама, гдје су хришћански Срби увијек били “црни шешир” “агресори” починиоци “геноцида” и слично, док су босански и албански муслимани неизбјежно били “бијеле шешире” “жртве”, у потрази за америчком и западном “хуманитарном” интервенцијом како би их поштедјели од истребљења рукама злога Срба, који били су изненађење, изненађење и традиционални руски савезници.

Тако можемо пратити и почетке данашње вјерске кампање русофобије на српскофобију деведесетих година прошлог вијека, од којих су обојица из исте групе МСМ.

Stephen Kinzer 1994. године у Њу Јорк Тајмсу, методе Кристен Аманпур  и методе њеног послодавца, цитирајући “мрежног инсајдера” који је желио остатити анониман:

“Побиједио сам се у нечему што је урадила, нешто што се називало адвокатско новинарство”, рекао је он.

“Она је сједела у Београду када се догодио тај масакр на тржишту и она је јавно рекла да су то Срби вјероватно учинили Она није могла знати то. Она је то претпоставила”.

Масакр је била експлозија на тржишту Сарајева “Маркале” фебруара 1994. године, што је довело до ултиматума НАТО-а  Србима да повуку своје тешко оружје из околине босанског главног града, што је био дио сталних маршева према првом војном ангажману у историји Алијансе, која је отворила врата њеној експанзији  истоку, која је управо оживјела хладни рат у Европи.

Као што се испоставило, Срби нису били одговорни за гранатирање које је изазвало масакр, што је резултирало преко 200 жртава, укључујући 68 цивила – али за западне медије њима драгих босанских Муслимана. Према извјештају Deutsche Presse-Agentur report , “извјештај УН-а очито је окривио муслимане да пуцају на своје људе како би створили међународну симпатију и утицали на Запад да се боре против Срба”.

Нажалост, извјештај ДПА-а објављен је тек након двије године системске обфускације:

“До четвртка, званичници УН-а снажно су негирали тај извештај, чак и након што је цитиран у извештајима за штампу” [

Генерални подсекретар УН за хуманитарна питања Јасуши Акаши је рекао ДПА-и да не само да први извјештај постоји, већ да су неки новинари већ имали копију. Он је рекао да су детаљи били у причи из 1995. године од америчког новинара Давида Биндера, који је цитирао из повјерљивог извјештаја.

Према Биндеру, у извјештају се наводи да су мировне снаге УН спријечиле  да муслиманска полиција уђе на мјесто након експлозије. На лицу мјеста нису било дозвољени никакви љекари, а 197 жртава је одведено у болницу у року од 25 минута.

Након проучавања кратера остављеног гранатом и дистрибуције шрапнела, извјештај је закључио да је граната испаљена иза муслиманских линија. Посматрачи Уједињених нација су тог дана извели гранатирање Срба из тачака близу тржнице.

У званичном извјештају УН-а који је касније објављен, речено је да докази о томе ко је испалио гранату био неуспјешан, јер је потекла из подручја гдје су муслиманске и српске линије биле веома близу. Два извјештаја представљају различита гледишта, али Уједињене нације су одлучиле да објављују неутрални извештај и задрже другу тајну”

Док је истина изашла (извештај ДПА датиран 6. јуна 1996. године), НАТО је нашао ново значење у животу, Босна и Херцеговина је претворена у западни протекторат. “Хуманитарни интервенционизам” је добио потребан импулс и униполарна ратна машина могла је прећи на бомбардовање онога што је остало из Југославије – Србија и Црна Гора

И прољеће 1999. године, без мучења да добије мандат УН-а, што је довело до касније насилне сецесије српске косовске покрајине и њене трансформације у криминално – исцрпљена, исламистичко – инфицирана, терористичко пропала држава, са поносом надгледаним од стране ЕУ и НАТО-а.

Добро обавјештени Кристен Аманпур и Си-Ен-Ен.

Обратите пажњу и на упечатљиве сличности са нападима лажних вијести о сиријском “тровању” – чини се да је југословенски грађански рат био прави размак за интервенционистичке идеје и медијску сценографију.

Превара Маркале била је далеко од једине која је укључивала Си-Ен-ЕН и њеног звезданог репортера у њиховом покривању југословенских ратова. Било је, на примјер,  намјерне погрешне идентификације босанско-хрватског упоришта Кисељака као српског само да би се нагласила српска “окрутност”.

“Док људи у Сарајеву умиру од глади, Срби живе овдје пуним плућима”

Постојала је сценографија избјеглица косовских Албанаца који су напустили НАТО бомбардовање према сусједној Македонији.

“Господин Стојчић … Свједочио је како Си-Ен-Ен камерману говоре избјеглицама како да поступају. Он је свјдочио како је човјек са двоје дјеце прешао границу. Си-Ен-Ен је разговарао са човјеком и послао га назад да пређе границу како би могао поново да пређе испред камере. Други пут када је човек прешао, његова дјеца су плакала за камере”

Господин Стојчић је такође био свједок групе избјеглица која је бацила дијете у блато.

Екипа Си-Ен-Ен-а је слала је камере и затим снимила дијете након што је плакала и била покривена блатом. Свједок је идентификовао Кристен Аманпур као репортера Си-Ен-Ен-а која је била на лицу мјеста и у избјегличким камповима. Рекао је да је Си-Ен-Ен најгори медији, јер је био најприкладнији за сопствено сценирање вијести.”

И учешће у кореографији око “масакра” у косовском селу Рачак, где је српска полиција ликвидирала терористе који припадају тзв. Ослободилачкој војсци Косова (ОВК) током ватре, али који се користио као “хуманитарни” окидач (“галванизирајући инцидент”, риечи тадашњег државног секретара Медлин Олбрајт) због илегалног НАТО бомбардовања Југославије:

“Даља истрага показује да су два ТВ новинара за Асошиејтед Преса и два тима посматрача ОЕБС-а видјели борбу за Рачак са брда. Ушли су када су и српске снаге безбједности ушле и отишлеи када су снаге и отишле. Посада АП снимила је напуштено село. Преко ноћи се ОВК се вратила и окупила своје мртве из борби. Сљедећег дана, шеф Косовске верификационе мисије ОЕБС-а, амерички дипломата Вилијам Вокер, рекао је свијету како су одрасли и дјеца били “погубљени”, неки док су покушали да побјегну. Репортер Си-Ен-Ен Кристен Аманпур и супруга портпарола америчког Стејт департмента Џејмса Рубина, показале су мало скептицизма у извјештавању о “масакру цивила”.

Си-Ен-Ен је чак био ухваћен како користи људске ресурсе из Четврте групе за психолошке операције са седиштем у Форт Брагу у Сјеверној Каролини, како би “помогла” у извјештавању о НАТО бомбардовању Југославије, сигурно да то направи “објективнијим”.

Али изградња приче о Сребреничком “геноциду”, која је вјероватно био крунски драгуљ Си-Ен-Ен-а и остали западни МСМ извештајима из бивше Југославије. Његова функција није била само демонизација Срба, него конструкција једне од “оснивачких митова” пост-хладног ратног интервенционизма, који је утјеловљен у доктрини “Одговорност за заштиту” (која се накнадно користила за оправдавање “хуманитарних интервенција” широм свијета  – на челу са уобичајеним осумњиченим, САД и / или НАТО-ом – са Косова, Ирака,  Либије и Сирије (здраво Си-Ен-Ен-у!).

Током двадесетогодишњег униполарног тренутка, Сребреница је произведена у један од најважнијих симбола милитантног неолибералног глобализма и њене неуредне “тираније добрих намјера”.

Тако да није изненађујуће да се и изблиједела холивудска глобалистичка икона Анђелина Џоли недавно удружила како би задржала пламен мита у Сребреници. На поводу смрти Хатиџе Мехмедовић, босанске жене која је водила Удружење мајки из Сребренице, Џоли и Си-Ен-ЕН су регрутовале сада познате Западне пропагандне тврдње о “најгорим масакром на европском тлу од холокауста” и ” најмање 8.000 невиних мушкараца и дјечака “које су погубиле крволочне српске трупе у јулу 1995. године.

Није важно чињеница да чак ни Трибунал за ратне злочине за бившу Југославију, који се финансира од стране НАТО-а, се усудио да позове и дискредитује “више од 8.000 осова” у својим каснијим пресудама. Да је један од судија Међународног суда недавно признао да “ако било који члан породице жртве тражи од њега да каже ко је наредио погубљења и зашто, не би могао да одговори”, да се никада не спомиње хиљаде српских цивила из околних села које су у протекле три године брутално масакрирали оружани војници босанских Муслимана који су користили статус Сребренице у УН “демилитаризованој зони” као основу операција.

Као и “црни летови” који су довели оружје у Сребреницу (док је НАТО извршавао “зону без летова” изнад Босне и Херцеговине); Бил Клинтон који је увјеравао лидера босанских Муслимана Алију Изетбеговића да ће бити интервенција НАТО-а уколико би Срби убили “најмање 5.000 људи” у Сребреници; да су долазеће српске снаге биле много више него бројне и одбачене од стране војника босанских Муслимана; да су вјеродостојни извори УН-а и чак амерички званичници и стручњаци ставили број погубљених затвореника у стотине, а не на хиљаде, процјењујући да је било негдје од 2.000 до 5.000 жртава “геноцида”, у ствари војне жртве војске босанских Муслимана у борбама са српским снагама или; да су форензички докази које Трибунал користи за доношење пресуда о геноциду веома сумњиви и не подлијежу независној провјери; да је велики број чланова породица “жртава геноцида” поново извадио тијела њихових најближих изван спомен обиљежја у Сребреници, постајући свјесни масивне манипулације бројевима жртава, идентитетима и истинским узроцима смрти; овдје  за детаљније откривање сребреничког пропагандног мита.

Али, зашто се упуштате у чињенице ако можете наставити свој лажни наративни приговор, који одржава живи хуманитарни интервентни пламен у суочавању са све више неизвјесном будућношћу НАТО-а у Времену Трампа. ако можете користити поводом нечије смрти да задржи наслијеђе Клинтона  о животној подршци барем до 2020. године, а протекторат Fake News Balkans из Си-Ен-Ен-а и МСМ-а заснован на лажи “српске агресије” и жртвама за њемачке, а касније и америчке разлоге распада Југославије – на неки начин нетакнути у односу на “малигни руски утицај” и незамисливу перспективу америчко-руског зближавања.

Ако се нешто корисно може извући из најновијег додатка Си-Ен-Ен-а и Анђелине о сребреничкој и балканској причи, то је подсјетник да није само Трумп, који има лажни проблем са вјестима, и да није почео са њим или његовим избором. Понављавајући по убрзаној расправи у Сребреници, Си-Ен-Ен нас је подсјетио колико су спремни и способни да лажу о свему осталом. И колико је велика опасност за глобални мир непокорно орвеловска и снажна комбинација западне МСМ пропаганде, холивудског “либерализама” и глобализованог милитаризама, што НАТО-а заиста представља.

www.strategic-culture.org, РТРС
?>