Опасне игре у Црној Гори: Како то да „Срби мрзе Бошњаке“ само пред сваке изборе

Фото : FB/Berane online

На зидовима и кућама у општини Беране у којима живи претежно муслиманско-бошњачко становништво за викенд су осванули графити мржње упућени припадницима исламске вјероисповјести уз портрете четничког војводе Павла Ђуришића и четничког вође Драже Михајловића.

Исцртавање графита у Беранама осудили су готово сви – Министарство за људска и мањинска права Црне Горе, све политичке партије, институција Омбудсмана, као и предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић, који је приде саопштио да „јасно препознаје из којих политичких кухиња долазе наручени графити у сусрет изборима“.

Док са друге стране владајућа коалиција на челу са ДПС-ом читав догађај посматра искључиво као „продужетак литија“ уз тврдњу да се у опозицији и Цркви наводно налазе политички лидери и свештеници који су „идеолошки четници“, опозиционе политичке партије пак немају дилему да је читава представа урађена у режији ДПС-а и тајних служби, не би ли се српски народ још једном представио као непријатељ мањина. У сваком случају, ради се о опасној манипулацији међунационалним односима у периоду запаљиве политичке ситуације.

Из Демократске Црне Горе су за Спутњик оцијенили да данас сигурно „сваки грађанин зна ко је умјетник и потписник таквих графита“.

„Ако оваква срамна дјела не ради Удба, онда нека скине снимке са надзорних камера и одмах нека ухапси починиоце овог гнусног чина“, прокоментарисали су нам кратко демократе у писменом саопштењу.

„Срби мрзе Бошњаке“ по зидовима – баш пред изборе

Поред тога, многи су међутим уочили и да су слични графити на сјеверу Црне Горе последњи пут виђени, не случајно, једино у сусрет изборима 2016. године, па се поједини аналитичари сада питају како то да Срби мрзе Бошњаче само сваке четврте године, и то по правилу увијек мјесец дана пред изборе.

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да се графити мржње који су осванули у беранским насељима са већинским бошњачким становништвом не могу никако другачије посматрати осим као – „најновија режимска намјештаљка“, уз признање да је, како каже, и сам прилично изненађен великом дозом провидности и аматеризма који карактеришу једну овакву акцију.

„Рукописи АНБ-а су наиме у неким ранијим приликама били компликованији за разоткривање, док је у најновијем примјеру апсолутној већини грађанства одмах било јасно која је позадина овог гнусног чина. Режимски покушај да овај срамни урадак са вулгарним и шовинистичким порукама припише политичкој конкуренцији очигледно није успио ни код локалног муслиманског становништва, које није у толикој мјери наивно да се „упеца“ на подметачине ове врсте“, каже Вукићевић за Спутњик.

Фабриковање скандала

Наш саговорник указује да су масовност и достојанственост литија, током којих се никада није десио нити један једини инцидент – очигледно у толикој мјери запрепастили црногорске властодршце да они више и не виде другачији одговор осим фабриковања сличних скандалозних догађаја.

„У том смислу сматрам да није случајно одабрано Беране, које се посебно истицало током ’литијског чуда‘. Међутим, и поред траљаве реализације гнусног пројекта, нема сумње да се власт потрудила око његове организације. Томе свједочи податак да се режимска пропаганда максимално упрегла након гнусног чина, те су медији под контролом власти муњевито реаговали уз, рекло би се, већ припремљене интервенције дворских аналитичара који су осудили оне који „ударају на темеље савремене црногорске државе“, примјећује Вукићевић.

Оно што би у читавој ствари посебно требало да забрињава, по Вукићевићу, јесте чињеница да овај догађај јасно показује да режим током кампање неће презати ни од чега, па ни од заоштравања међунационалних тензија, само да би повећао шансе за одржањем тродеценијске владавине.

„Ипак, нервозне, паничне и екстремне реакције властодржаца саме по себи показују да су те шансе у овом тренутку мале“, децидан је саговорник Спутњика.

rs.sputniknews.com, Небојша Поповић
?>