Опасан трик: Покушај историјског преврата у православљу – циљ је да се сви гурну у НАТО „васељену“

Патријарх Вартоломеј ©in4s.net

Патријарх Вартоломеј не жели да врати нешто из прошлости, већ да створи нешто ново. Повратка у прошлост у православној цркви нема, не можете да бирате шта вам се хоће, већ је оно што називамо бићем Цркве један непрекидни историјски ток. Институције које су некад постојале – данас нису такве. Ово је трик! Покушај преврата, скока у НАТО будућност.

Овако за Спутњик теолог и публициста, протојереј ставрофор о. Дарко Р. Ђого коментарише покушај цариградског патријарха Вартоломеја да оживи пентархију, историјски црквени поредак заснован на пет великих помесних патријаршија у ранохришћанској Цркви:
„То је трик коме се прибегло и када су поништили свој сопствени акт из 1686. године којим су уступили Кијевску митрополију Московској патријаршији. Ово је покушај контроле свих православних и њихово потчињавање Риму“.
Цариградски патријарх Вартоломеј позвао је патријархе Александрије, Антиохије и Јерусалима да 30. новембра у Истанбулу разговарају о повратку на стари модел управљања Црквом у којем су кључну улогу имали поглавари пет великих хришћанских центара, Римска, Цариградска, Александријска, Антиохијска и Јерусалимска патријаршија.
Он је истовремено поновио наду у обнову пуног заједништва са Римокатоличком црквом, како би пентархија поново постала јединствена, а „петоструна лира васељенске Цркве поново зазвучала у пуноћи своје древне хармоније“.

Пентархија више не постоји

Ђого, који је професор и декан Богословског факултета у Фочи, пре свега подсећа да је ова лира свирала пре готово хиљаду година, до 1054. када ју је, због својих политичких амбиција, Рим напустио.
Он додаје да се не може тек тако нешто „вратити чаробним штапићем“. Ствари напросто не стоје више онако како неко замишља:
„Дакле, пентархију немамо, зато што црква Рима, која је била у том старом систему прва црква – више није ту. Важно је рећи, када је Московска патријаршија крајем 16. века добила статус патријаршије, она је и добила пето место у поретку зато што су, на неки начин, јерарси старих источних цркава, Антиохије, Јерусалима, Александрије и Цариграда, хтели Московску патријаршију као једну од пет великих цркава. Што је, наравно, природно место које јој припада.
Цркве првог и другог степена
Ђого додаје да Вартоломејев предлог открива још једну важну чињеницу, још једну ствар која се овим предлогом саопштава православним.
Како каже, у грчкој теологији одавно постоји схватање према коме су само такозване старе или источне патријаршије, дакле Александрија, Антиохија, Јерусалим и Цариград, у правом смислу аутокефалне и у правом смислу патријаршије:
„А све такозване нове цркве или нове аутокефалије, српска, руска, бугарска, грузијска, македонска и друге, по њима су једна врста другостепених цркава којима ове првостепене цркве треба, наводно, да управљају. Суштина је оно што Цариград стално ради, да се кроз форму нечега древног провуче нешто хиперново. Трик који се стално понавља и којим заправо треба установити неку унутрашњу хијерархију православне цркве“.
Наш саговоник додаје да створити цркву за, како каже, НАТО будућност, немогуће из једног врло простог разлога. Све цркве о којима патријарх Вартоломеј говори су заправо хеленофоне. У њима грчко монаштво и свештенство играју главну улогу, па чак и у Антиохијској патријаршији, у којој је убедљиво највећи број верника православних Арапа.
„Ипак, на неки начин, главну улогу и тамо, и у Александрији, и делимично у Јерусалиму воде кадрови које је школовао Фанар. У извесном смислу Фанар се и према тим патријаршијама односи као према својим канцеларијама и филијалама. То није увек случај, не треба потцењивати ни отпор који према Цариграду постоји у Јерусалиму, Антиохији и делимично Александрији, али чињеница је да Фанар те цркве третира као кулисе којима ће они сада да владају, и другим помесним црквама“.

Притисак на Москву продубио раскол

Овај теолог додаје да се православни свет претерано не узбуђује због Вартоломејевог предлога који датира из 2011. године, а пуни замах добио је почетком рата у Украјини и притиском на Московску патријаршију.
Ђого каже да је Цариграду јасно да је својим одлукама блокирао међуправославно разумевање на глобалном нивоу.
„Цркве попут наше настоје да ситуација даље не ескалира, а Московска патријаршија, која је директно гажена неканонским деловањем Фанара је узвратила мисијским продором у Африку. Све остале цркве, изузев пар хеленофоних које су под контролом Фанара, покушавају да даље не ескалирају ситуацију, али очигледно да међусобног разумевања и функционисања тренутно недостаје“.

Повратак Рима на мала врата

Ђого је убеђен да је свима у православном свету кристално јасно шта се заправо дешава, јер Цариградска патријаршија ствари поставља тако као да је Рим већ практично једна православна црква с којом успостављају односе:
Читава иницијатива је, сматра, отварање на мала врата повратка Рима у јединство, односно повратка обједињавања православних и Рима са потпуним игнорисањем догматских, културолошких, теолошких, литургијских и свих осталих разлика које нису ни мале ни занемарљиве. Немогући повратак у прошлост:
„С једне стране треба Цариграду дати прво место како би контролисао све православне, а с друге стране да све православне, у извесном смислу, потпуно бесмислено покуша потчинити Риму као некој првој катедри у том систему пентархије или пет патријаршија“.
Наш саговорник додаје да је јасно и ко заправо вуче све конце ове иницијативе и подсећа на речи чувеног теолога Христоса Јанараса:
„Јасно је реако да се овим деловањем покушава продрети у меки трбух Русије на геополитичком плану. Нико, ни у грчкој теологији, ни црквеној пракси у самом Цариграду нема никакву илузију да заправо ово нису неки аутономни потези самог Фанара. Он покушава да у црквеном плану профитира од геополитичке агресије према Русији и православљу. Да заузме што више простора и моћи док геополитичка моћ Запада може да му помогне да се наметне као колективни шеф свих православних цркава“.

НАТО – ЛГБТ – Воук православље – нема будућност

Ђого је сиугран да ће ова иницијатива јењавати како јењава једнопларни свет. Отпор ће у читавом православном свету бити све већи. Не само у словенском свету. О њему сведоче и промене на самом западу:
„Ни тамо нико више не жели ту врсту пропраног НАТО, ЛГБТ, Воук православља. Људи и тамо хоће једну истинску, древну Цркву која се не мења, а не нешто што се мења како ветрови дувају. Тако да сам сигуран да овај предлог патријарха Вартоломеја нема будућност“.