ОДГОВОР МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА ВЛАСТИМА У ПОДГОРИЦИ: Ако не прихвате поруку, себи поткопавају темеље

ИСКРА на Фејсбуку

(Митрополит црногорско-приморски Амфилохије) Фото: СРНА

Поглавар Митрополије црногорско-приморске Амфилохије каже за РТС да би усвајање закона којим би имовина Цркве постала државна био наставак злочина извршеног рушењем цркве на Ловћену после Другог светског рата. Истиче да се нада да ће власти схватити да политици не могу да подређују биће Црне Горе.

Говорећи о поруци коју је послао на Тројичинданском сабору испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је позвао црногорске власти да доносе законе какве је писао Свети Петар Цетињски и „да не стварају раздоре и мржњу“, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је рекао да се нада да ће црногорске власти то разумети.
„То није само моја порука и порука епископског савета, већ и порука читавог народа, свештенства и монаштва“, нагласио је Амфилохије.

„Уколико не прихвате поруку, сами себи поткопавају темеље, одричу се закона Светог Петра Цетињског, одричу се оснивача црногорског законодавства и темеља на којима је Црна Гора заснована — Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, Петра Другог Ловћенског, па све до краља Николе Петровића“, поручио је Амфилохије у интервјуу за РТС.

Према његовим речима, ако власти у Подгорици заиста хоће истинску будућност Црне Горе, не могу је градити на другим темељима, осим на оним на којим је саграђена и грађена кроз векове, нарочито до 1918. и после те године, све до данашњег дана.

На критике да је Сабор био политичког карактера, Амфилохије каже да је свакоме ко је био на скупу било јасно да све то није ни у каквој вези са политиком.

„То су црква божја и народ који је изнад свега веран Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком“, навео је Амфилохије.

Према његовим речима, власти не могу да подређују својој политици „биће Црне Горе и њену свеукупну историју“, поготово не могу да подређују њену духовност.

Како је нагласио, нада се да ова Црна Гора не жели да раздваја биће, већ да се враћа и да обнавља предање, које је угрожено, нарочито после Другог светског рата рушењем цркве на Ловћену.

„Ово што се сад покушава био би наставак тог злочина, који је извршен рушењем цркве на Ловћену. То је црквена имовина која је уписана у катастар — језерски врх и Црква Светог Петра Цетињског“, указује Амфилохије.

„Документ из 1919. потврђује црквену имовину“

Митрополит црногорско-приморски тврди да Митрополија има документ из 1919. године у којем стоји шта тачно припада држави Црној Гори, што ће представити и међународној јавности.

„Од свих цркава, само једна капела у болници ’Данило Први‘ уписана је као државна имовина, а све остало је припадало цркви. И 1868. и 1878. године и за време краља Николе, наводи се шта је државно, шта је владарске куће, а шта је црквено“, указује Амфилохије.

Поручио је да Митрополија црногорско-приморска тражи да се црквена имовина која је одузета после Другог светског рата врати, што је и урађено 2000. године, али та одлука је после укинута.

На тврдње власти да је краљ Александар Карађорђевић укинуо Митрополију, Амфилохије каже да је он само потврдио одлуку цркве некадашње Пећке патријаршије на сабору који је предводио митрополит црногорски.

„Целокупно свештенство и монаштво је тада пришло и објединило се. То јединство траје до данас. Надам се да ће то власт схватити, да је то против бића Црне Горе и њене душе и против европских закона“, закључио је Амфилохије.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.