НАМЕЋУ СРЕБРЕНИЦУ ПРИЈЕ ЈАСЕНОВЦА, ОЛУЈЕ, БРАТУНЦА: Лицемјерство Бошњачке странке – захтијевају „Резолуцију о геноциду у Сребреници“

ИСКРА на Фејсбуку

Посланик Бошњачке странке у Скупштини Црне Горе Ервин Ибрахимовић (Фото: Побједа)

Информација о подношењу иницијативе Скупштини Црне Горе за усвајање „Резолуције о признавању геноцида у Сребреници“ од стране клуба посланика Бошњачке странке (БС) узбуркала је црногорску политичку сцену.

Чињеница да је Скупштина Црне Горе још 2009. године усвојила „Декларацију о Сребреници“ у којој се ни ријечју не помиње термин „геноцид“, те да је БС више од деценију изражавала задовољство текстом ове Декларације, испровоцирала је многе реакције.

Бошњачка странка је овај потез најављивала кроз читав низ саопштења и јавних иступа функционера ове странке, поготово након историјске побједе опозиције на парламентарним изборима, гдје је питање Сребренице рабљено, како су то многи аналитичари оцјењивали, у манипулативне партитократске сврхе.

Стога, овај потез се наметнуо као „логичан“ наставак антисрпске медијске хистерије која је преплавила црногорску, али и регионалну јавност, због, како је небројено пута до сада речено – несношљивог положаја муслиманског/бошњачког живља у Пљевљима, иако је цијели случај резултирао судским процесом против функционера Социјалдемократа (СД) Санина Рашчића, који је оптужен од стране пљеваљског тужилаштва за ширење панике у јавности и давање лажног исказа о наводном премлаћивању од стране Срба, док се, у случају исписивања срамних графита и ломљења стакала на просторијама Исламске заједнице у Пљевљима – итекако препознао рукопис одлазећег режима.

Како да се бавимо Сребреницом, а да се претходно нисмо бавили Јасеновцем, Олујом, Братунцем…

Посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе, Марко Ковачевић, оцијенио је у изјави за ИН4С ову инцијативу Бошњачке странке као класични покушај политичког притиска и идеологизације кривице српског народа за наводни геноцид у Сребреници.

„Очигледно је да у причу у чији се центар полаже наводни геноцид у Сребреници не вјерују они који то највише заступају па су им непрестано потребне разне врсте потврда да се то десило. Свима нам је јасно да у једном грађанском рату у бившој СР Босни и Херцеговини који је вођен по основу националних и вјерских подјела и у ком је страдало 2-3% укупног становништва, дакле негдје око 100 хиљада људи, од чега су према неким процјенама близу 60% чинили војници, није могуће говорити о геноциду, иако постоје злочини који су почињени са различитих страна и жртве тих злочина. Чинити неке од тих жртава посебнијим или давати њиховој жртви већи значај него неким другима једноставно није праведно. Ваља подсјетити да је у истом том времену 1994. године у Руанди побијена једна трећина односно милион Тутса што недвосмислено представља геноцид“, рекао је Ковачевић.

Он подсјећа да је борба српског народа у грађанском рату у БиХ деведесетих била највише вођена са циљем „да се над нашим народом не понови геноцид који су у Другом свјетском извршили у Независној држави Хрватској“.

„Управо причом о наводном геноциду у Сребреници неко покушава да сакрије истину да је од свих народа у бившој Југославији једино српски народ прошао кроз искуство геноцида. Такође, том причом желе се прекрити године турске владавине на овом простору у којима су Срби хришћани били прогањани на разне начине, мучени, убијани и чак плаћали данак у крви. Логиком оних који предлажу ову резолуцију могли смо и ми тражити да се осуди турско узимање данка у крви Србима јер се на такав начин систематски слабио српски народ. Да не говоримо о томе колико је само злочина било у вјековима османске владавине овим просторима а да ништа од тога није осуђено у парламентима овдашњих држава“, истакао је он.

На самом крају, наставља Ковачевић, како да се у Црној Гори бавимо у парламенту Сребреницом а да се претходно нисмо бавили Јасеновцем, Олујом, Братунцем, Пивом, Великом, Голим отоком, јамама са костима наших рођака и кумова у околини Никшића и на другим мјестима.

„Зашто да само Сребреница поред толико мука и страдања добије мјесто у некој резолуцији или декларацији.

Јасно је да су у питању покушаји политичког притиска и идеологизација кривице српског народа за наводни геноцид у Сребреници. Што ће у крајњем рећи да истина о тим дешавањима није никоме од њих важна. Важно им је да нађу нове кривце у свакој генерацији. Па тако хоће и од мене да траже да признам оно што нисам урадио. Ако желимо да сачувамо могућност да једнога дана сви заједно спознамо истину о свему томе наша је дужност да овакве иницијативе одбијемо или се о њима негативно изјаснимо„, закључио је посланик ДФ-а Марко Ковачевић у разговору за наш портал.

Иницијативу Бошњачке странке наручио њен власник – Мило Ђукановић

„Иницијатива Бошњачке странке о усвајању нове скупштинске резолуције о Сребреници јесте легитимна, али са друге стране дубоко лицемјерна“, сматра политички аналитичар Игор Дамјановић.

Готово деценију, додаје он, ДПС власт је зависила од подршке Бошњачке странке и читаво то вријеме није им падало на памет да ту тему ставе на дневни ред.

„Стога, нема никакве сумње да је иницијатива о новој резолуцији о Сребренице наручена од стране Мила Ђукановића, стварног власника Бошњачке странке, који је њиховим кадровима омогућио деценију пљачке, корупције и бахаћења. Да из свега стоји Мило Ђукановић добићемо потврду када посланици ДПС-а ставе ставе потпис на иницијативу БС-а и тако изнуде расправу на ову тему у парламенту. Циљ Мила Ђукановића и његових пиона из БС је да резолуцијом о Сребреници уздрмају крхку парламентарну већину, у којој један мањи дио посланика о овој теми има мишљење слично њима“, истакао је у изјави за ИН4С Дамјановић.

Посланици црногорског парламента који и даље мисле својом главом, каже Дамјановић, а не главом америчке и других западних амбасадорки, уколико ова тема дође на дневни ред имаће посебну обавезу да бране истину и држе се чињеница.

„У Сребреници није убијена ниједна жена и дијете, већ је дошло до масовног стријељања ратних заробљеника. Бројке на којима инисистирају Запад и Бошњаци нису поткријепљене конкретним форензичким доказима и постоји основана сумња да се њима манипулише. Сребреничком масовном стријељању ратних заробљеника претходио је низ бестијалних које су починили војници из Сребренице, а чије су жртве били српске жене, дјеца и старци. Сребреница јесте злочин који заслужује осуду, али не да није геноцид, већ није ни највећи злочин током грађанског рата у Босни и Херцеговини. Најбољу дефиницију срамних манипулација Сребреницом дао је славни амерички интелектуалац Ноам Чомски: „Ако Сребреницу и даље наставимо да називамо геноцидом, онда ћемо за оно што смо до тада сматрали геноцидом морати да измислимо нову ријеч“, закључио је Игор Дамјановић у разговору за наш портал.

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.