Нацрт Загребачке декларације: Ништа о чланству и проширењу ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: AP Photo /

Загребачки самит, који је требало да буде организован ове недеље у Загребу, биће одржан путем видео конференције 6. маја због корона вируса. Иако је амбиција хрватског председништва била да овај самит буде прекретница у процесу проширења ЕУ и перспективи чланства држава региона, исход ће бити испод тих очекивања.

Загреб се надао да ће се снажном политичком поруком обележити и 20 година од првог самита ЕУ у том граду, али од тога, чини се, неће бити ништа. Видљиво је то и из нацрта „Загребачке декларације“ која ће бити усвојена и у чији је садржај „Јутарњи лист“ имао увид.

Нигде се у тексту не спомиње „проширење“, „чланство“ нити „интеграција у ЕУ“. Постоји само неодређена реченица о „европској перспективи“ и снажнијем повезивању. По томе се може рећи да ће ова „Загребачка декларација“ у свом садржају нудити чак о мање него што је региону нудила она са самита пре 20 година. Разлог томе је, како сазнаје „Јутарњи лист“ из дипломатских извора, инсистирање неких држава попут Француске и Холандије, али донекле и Немачке, да то не буде самит о проширењу.

У тексту се не спомиње чак ни највећи успех у том процесу током хрватског председавања – одлука о отварању приступних преговора с Албанијом и Северном Македонијом. Али дипломате сматрају да је ипак добро што се, без обзира на околности, овај самит одржава и што се понавља подршка „европској перспективи“ региона, тек толико да се на то не заборави.

Из текста нацрта Декларације видљиво је да је криза с ковидом 19 имала утицај и на садашње и будуће односе према региону. Такође, она може чак и помоћи у јачању регионалне сарадње коју ЕУ стално тражи (познати пројект „мини-Шенгена“ који развијају Албанија, Србија и Северна Македонија), али и јачању веза с ЕУ.

„Подсетивши на самите у Загребу 2000. године, Солуну 2003. и Софији 2018, ЕУ још једном потврђује своју недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана. Партнери са Западног Балкана понављају своју приврженост европској перспективи као одлучном стратешком избору. Веродостојност ових обећања зависи такође о јасној јавној комуникацији и имплементацији неопходних реформи”, стоји у нацрту завршног документа.

Наглашава се како се ЕУ и Западни Балкан заједно боре против корона вируса и његових последица. ЕУ је врло брзо мобилизовала пакет од преко 3,3 милијарде евра у корист Западног Балкана за борбу против пандемије и суочавање с последицама током опоравка након кризе. Начин на који су се и ЕУ и Западни Балкан носили с пандемијом наводи се као доказ како се заједно лакше може носити с изазовима.

Из текста Декларације која ће бити усвојена на виртуалном „Загребачком самиту“ видљиво је како је ЕУ тешко поднела критике да не помаже региону, а да други помажу више. У ЕУ осећају да се помоћ других (Kине, Русије) више цени и даје јој се више значаја. ЕУ наглашава како помоћ у суочавању с пандемијом укључује заједничку јавну набавку, неограничену трговинску размену заштитне опреме, осигуравање кретања робе преко зелених линија које повезују ЕУ и Западни Балкан, снабдевање од стране ЕУ материјалом за тестирање вируса и сарадњу с релевантним здравственим установама.

„Чињеница да ова подршка и сарадња иде знатно изнад онога што је било који други партнер пружио региону заслужује јавно признање“, стоји у Декларацији. Најочитију меру како се помоћ ЕУ омаловажава је споменуо у расправи у Европском парламенту високи представник Жозеп Борел када је говорио о плакатима у Београду, постављеним у знак захвалности кинеском председнику, а нигде нема примера захвалности Европској унији, пише „Јутарњи лист“.

У даљем тексту Декларације се мање-више спомињу сличне поруке које ЕУ упућује већ годинама. Наглашава се спремност за јаче повезивање, пораст подршке.

„ЕУ је одлучна да даље појача свој ангажман на свим нивоима подршке политичкој, социјалној и економској трансформацији региона и поздравља обећање партнера са Западног Балкана за очување европских вредности и начела, те и одлучно спровођење неопходних реформи. Повећана помоћ ЕУ биће везана уз опипљив напредак у владавини права и социо-економским реформама, као и приањање уз европске вредности, правила и стандарде“, стајаће у Декларацији.

ЕУ ће поновити и поруку да се приоритет мора дати:

  • владавини права

  • демократизацији

  • борби против организованог криминала и корупције

  • полној једнакости

  • заштити права етничких мањина.

Ово се мора имати на уму и током предузимања мера за суочавање с пандемијом, упозорава ЕУ.

И овом ће се Декларацијом нагласити потреба регионалне сарадње и решење билатералних спорова. Сарадња између ЕУ и Западног Балкана ће се појачати и у реакцији на хибридне активности и дезинформације које долазе из трећих држава којима је, како стоји у Декларацији, „циљ подреивање европске перспективе региона“.

Занимљиво је, пише „Јутарњи лист“, да је ранији нацрт Декларације спомињао позив ЕУ партнерима за „потпуно усклађивање“ с позицијама ЕУ у спољној политици, посебно када се ради о кључним заједничким интересима. У новом се нацрту спомиње позив партнерима за „напредак према потпуном усклађивању“.

Према писању тог листа, то је очитo попуштање Србији која, уз БиХ, једина не подржава ставове ЕУ када је реч о спољној политици поготово када се ради о односима с Русијом, Kином али и неким другим државама. Друге државе региона подржавају све, или готово све ставове ЕУ у спољној политици.

Декларација је заједничка и с њом морају да се сложе и лидери држава Западног Балкана. У тексту се намерно не спомињу државе већ само партнери из региона што је компромис због учешћа Kосова коју као државу не признају Србија и БиХ, као и пет држава чланица Европске уније, пише „Јутарњи“.

На Загребачком самиту 2000. године отворена је перспектива интеграције у ЕУ за државе региона. Хрватска је једина која је успела да заокружи цео циклус од Споразума о стабилизацији и придруживању до пуноправног чланства. Црна Гора и Србија преговарају о чланству, Албанија и Северна Македонија имају статус кандидата и тек су сада добиле одлуке о отварању преговора, али без датума. Македонија је 2000. године на том путу била испред Хрватске. БиХ је предала захтев за чланство али нема ни статус кандидата нити позитивно мишљење Европске комисије. Kосово није признато од стране пет држава чланица и још није аплицирало за чланство у ЕУ.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.