ЛОША ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: Албанија спасава Ангелу Меркел?

ИСКРА на Фејсбуку

Спасавање миграната на отвореном мору (Фото: РТС, АР)

Албанија би могла буде централна земља за прихватање избеглица – налази се у Европи, а изван Европске уније. То је и даље само гласина, али звучи као златно решење – и за Ангелу Меркел и за Европску унију.

Ово је само теза, за сада не више од тога. Албанија би могла да постане централна земља за привремено прихватање избеглица.

Председник Савета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц први су представили идеју о формирању центара за потражиоце азила у Европи, али изван ЕУ.

У разговору за Дојче веле на албанском, портпарол бечке владе Петер Лаунски Тифентал потврдио је да се тренутно и са Албанијом разговара о формирању таквог центра.

Ендри Фуга, директор за комуникације и саветник албанског премијера, каже, међутим, за Дојче веле да нема никаквог захтева нити дискусије о том питању.

Опозиција у Албанији то види другачије. Она чак оптужује владу да избегличким центрима купује брже приступање ЕУ.

Полазна позиција

Балканска рута која иде преко Албаније и даље се користи. Избеглице долазе углавном преко Средоземног мора, али Италија, Малта или Грчка више не желе да их прихватају у великом броју. А Европска унија и Немачка желе да се отарасе оних којима није одобрен азил. Какве то има везе са Албанијом?

Предност Албаније

Мала балканска држава лежи дуж избегличке руте и на Средоземном мору, одакле долази већина избеглица које у Европу крећу бродовима.

Лука Драч има довољно капацитета да прими веће контингенте избеглица. Бродови са избеглицама које би пратили бродови Фронтекса могли би да пристану у Драчу, а избеглице би потом биле регистроване на албанском тлу.

Ако се испостави да немају право на азил, били би директно враћени у своје земље, а потенцијални азиланти могли би да буду дистрибуирани у ЕУ.

Посебно атрактивно за земље ЕУ – Албанија није део Уније. У њој не важе прописи ЕУ, као што су Шенгенски споразум или Даблински уговор.

Међутим, Албанија је чланица НАТО-а и стога је усидрена у безбедносном савезу западних држава. У Албанији тренутно настаје антитерористички центар Алијансе. Поред тога, на северу Албаније налазе се високе планине, што значи додатну, природну сигурност граница.

Да ли је Албанија спремна?

Албанија има пуно искуства у збрињавању избеглица – 1998/99. је примила и до милион становника Косова.

Осим тога, у земљама Западног Балкана је током избегличке кризе 2015. изграђен значајан капацитет за пријем миграната. Ти пријемни центри су до сада практично неискоришћени, у албанским медијима циркулишу бројке о само неколико хиљада људи.

Портпарол УНХЦР-а за југоисточну Европу Невен Црвенковић потврдио је за Дојче веле да је Албанија од 2017. године удвостручила своје капацитете.

У међувремену, министар унутрашњих послова Фатмир Ксафај води низ билатералних разговора у европским престоницама, у четвртак (21. јуна) био је у Берлину. Тема разговора је била и миграција.

Шта би ЕУ имала од тога?

За разлику од Либије, Албанија је сигурна земља на европском тлу, али на вратима ЕУ.

Албанија такође жели да постане чланица ЕУ и стога је спремна да се придржава стандарда Уније, попут људских права. УНХЦР потврђује да Албанија добро третира избеглице.

То су све тачке које Либија, о којој се расправља као алтернативи, не испуњава. Пре свега, ЕУ тамо не може да делује као регулаторна власт. Либија је држава без структуре и лидера.

Шта би од тога имала Ангела Меркел?

Немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је на свом последњем састанку са аустријским канцеларом рекао да подржава идеју о миграционим центрима ван ЕУ.

Портпарол немачке владе Штефен Зајберт, с друге стране, то у среду (20. јуна) није желео да коментарише – због специјалног самита ЕУ који се одржава у недељу у Бриселу.

Могући „албански дил“ имао би огроман значај за опуштање у спору унутар Немачке – Албанија би била „хумано“ решење.

И безбедносни захтеви Зехофера били би испуњени – контролисани поступци за проверу избеглица под надзором ЕУ, али изван ЕУ. Хорст Зехофер би могао да буде задовољан и то да прода као успех током предстојеће изборне кампање у Баварској. Криза савезне немачке владе фактички би била окончана.

„Албанско решење“ могло би да буде корисно и за Албанију – социјалистичка влада у Тирани под притиском је конзервативних кругова у Немачкој, посебно ЦДУ-а.

Препорука за самит ЕУ о отварању преговора о придруживању са Албанијом доведена је у питање због ствари које се тичу правне државе. Албанија би ту могла да профитира од споразума о избеглицама, јер би земље ЕУ сигурно веома радо да се захвале Тирани за такво решење миграционе кризе.

Све у свему, било би то соломонско решење у духу балканске пословице: „И вук сит и овце на броју.“ Оно би било прихватљиво за све – за Европску унију, за Албанију, али и за Ангелу Меркел и Хорста Зехофера.

Дојче веле, РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.