Ковић: Језик, вјера и памћење – три ослонца српске нације

Завјетни народи Јермени, Јевреји и Срби су преживјели геноцид, нагласио је професор

Професор Милош Ковић одржао је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци предавање на тему “Изазови савременог српског идентитета”.

На почетку предавања, профосор Ковић је објаснио да нема јединствене теорије нације.

– Ријеч нација је релативно нова, ми имамо ријеч народ и са ријеч нација подразумијева критеријуме за бивање нацијом које потичу са Запада. А као што знате наш народ баш и не одговара томе што Запад сматра нацијом, ми смо ипак мало другачији… – истакао је Ковић.

Професор Ковић се између осталог позвао на историчара умјетности, Жарка Видовића је у неким својим дјелима описао је Србе као завјетну нацију… разлог томе је што много тога у њиховим предањима, култури, цркви, вјеровањима говори о томе.

– Суштина националног идентитета је уствари у предању, у култури, зато је то етно-симболизам. Постоје симболи који нас чвршће уједињују него језик – казао је он.

Ковић сматра да је код завјета ријеч о заједници која се заједно моли. У таквим завјетним нацијама све долази одоздо за разлику од хијерархијских нација гдје све долази одозго. Додао је и да је сагласан да су завјетне заједнице сјећања, али да су и заједнице садашњости и будућности.

Језик, вјера и памћење су три ослонца српске нације, сматра Ковић.

– Када је у питању српски језик, ситуација је катастрофална, не залажем се за то да се свађамо са Бошњацима, Црногорцима или Хрватима и вичемо то је срспки језик… свако има право да се изјашњава како жели, али нема право да мијења историју- изјавио је.

Појаснио је да није за одбацивање латинице, али се мора знати шта је главни ток српске културе.

Ковић је истакао важност Српске Православне Цркве у очувању историјског сјећања.

Завјетни народи Јермени, Јевреји и Срби су преживјели геноцид, нагласио је професор.

Он је објаснио да нико при здравој свјести не може поредити Сребреницу и Јасеновац.

– Народ који је претрпио три геноцида у 21. вијеку имао два антифашистичка покрета, сада се проглашава геноцидним. Кључна тема нашег сјећања је то што сваки народ има неке упоришне тачке у свом сјећању. Од огромне важности за нас је сјећање на геноцид. Прије свега на Јасеновац и НДХ – рекао је Ковић и додао:

– Завјетни народи имају свијест о изабраности која другима може да засмета. Они само желе да задрже себе… јер изгубили су државу, раселили се и само желе да задрже то што јесу, попут Срба у 15. и 16. вијеку- рекао је он.

Када је у питању будућност српског народа, Ковић истиче да је песимиста на краће стазе, али оптимиста на дуже. Додао је да се ситуација у свијету мијења, али да морамо бити стрпљиви.

– Чекајмо и спремајмо се – рекао је професор Ковић.

Објаснио је да ће на Западу увијек на Србе гледати као на „мале Русе“.

– Тамо гдје је вјера ту се рађају дјеца. Човјек који вјерује зна да не живи само за себе… кључна је духовна криза нашег времена и повратак завјету је макар један од најважнијих одговора, на демографски проблем – поручио је Ковић.

(Новости онлине)

?>