Комшије не попуштају: Хрватска тражи Морињ, „Јадран“ и Превлаку, а Подгорица и даље ћути

фото: radiodux

Сваки пут када се учини да је Црна Гора направила корак ближе Европској унији, из Загреба стигне нови подсјетник да ће пут ка Бриселу водити преко рјешавања отворених билатералних питања – али искључиво по мјери хрватских интереса.

Најновија изјава посебне савјетнице хрватског министра спољних послова Ванде Бабић Галић само је потврдила оно што је већ годинама очигледно: Хрватска подржава европски пут Црне Горе, али уз списак захтјева који се из године у годину шири.

Тако су поново на столу Морињ, школски брод „Јадран“, питање Превлаке, имовина Хрвата у Боки, ратна одштета и друга отворена питања. Оно што, међутим, упада у очи јесте чињеница да се са хрватске стране упорно инсистира на темама које Загреб сматра спорним, док се истовремено прећуткују питања која су од посебног значаја за Црну Гору.

Најбољи примјер је случај сплитске Лоре. Док се из Загреба редовно подсјећа на Морињ и тражи очување спорне спомен-плоче са формулацијом о „великосрпској агресији“, готово никада се не може чути спремност да се на исти начин отвори питање страдања црногорских држављана у Лори, нити питање одговорности за злочине који су тамо почињени.

Још занимљивије је што хрватски званичници траже да спорна плоча у Морињу остане нетакнута, иако значајан дио јавности у Црној Гори сматра да њен текст представља политичку, а не историјску квалификацију догађаја из деведесетих година.

Истовремено, Загреб не одустаје ни од приче о школском броду „Јадран“, иако је брод деценијама везан за Црну Гору и представља један од најпрепознатљивијих симбола поморске традиције Боке.

Посебну пажњу изазива питање Превлаке. Док хрватска страна тврди да копнена граница није спорна, све чешће се инсистира на разграничењу на мору. А управо је морски појас на улазу у Боку оно што овом питању даје стратешку тежину, јер се не ради само о цртама на карти већ и о контроли једног од најважнијих поморских праваца у држави.

Зато се намеће логично питање – због чега је Загреб толико гласан у одбрани својих интереса, док је Подгорица најчешће спремна само да саопшти како су разговори у току?

Док хрватски званичници јавно саопштавају шта очекују од Црне Горе, домаћа дипломатија ријетко када једнако одлучно отвара питања која су важна за црногорске грађане.

Управо због тога стиче се утисак да сваки нови круг разговора доноси нове захтјеве Загреба, док одговори Подгорице остају ограничени на дипломатске фразе и позиве на добросусједске односе.

А добросусједски односи, ако већ треба да постоје, подразумијевају да се чују и једна и друга страна.

За сада се, међутим, много гласније чује Загреб него Подгорица.