Како је Бакир после толико година успео да „згрози и шокира“ Американце

© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert

САД су процениле да није упутно прећутати Бакирове претње јер оне овај пут нису биле усмерене само на конститутивне народе већ и међународну заједницу, па и стране амбасаде. Ми не знамо да ли су они добили путем мејла претње од анонимних пошиљалаца. Мислим да се и то догодило.

Овако за Спутњик „шок и згражавање“ америчке амбасаде у БиХ поводом ратнохушкачких изјава Бакира Изетбеговића објашњава декан Факултета за безбедност из Бањалуке Предраг Ћеранић
Изјава Изетбеговића о пребројавању за рат употребљивих Бошњака није новина, а по тежини реченог не спада ни у оне најскандалозније. Када је пре само неколико месеци Мухамед Велић набрајао „Муниција у Коњицу и Горажду! Хаубице у Травнику! Ручни бацачи у Хаџићима!, конзул БиХ у Франкфурту отпоздрављао са „алаху екбер“, а Фахрудин Радоњић са „Милораде нисмо ти ми Бакир. Нема поделе без рата“- нико није реаговао. Да ли се САД спознала опасност од радикалног исламизма или је по среди нешто другачија игра?

Намере нису искрене

У искреност САД у осуди Бакира Изетбеговића, Ћеранић не верује. Да је искрена, каже, њу би пратиле и одређене мере, а не би јој се повлађивало.

„Тероризам је одавно постао оруђе у геополитици како би се реализовали одређени политички циљеви. Тако је и овде у БиХ. Једнима је заиста дозвољено све, па и да прете институцијама међународне заједнице, а да не буду санкционисани, док је једна политичка реченица Милорада Додика довољан подстрек да се огласе и обе амбасаде и ОХР“.

Први је подлегао Шмит

Изјава која је шокирала и згрозила америчку амбасаду у БиХ, каже Ћеранић, само је једна у низу ратнохушкачких и претећих изјава које долазе из срца политичког Сарајева, али разлог што је успела да пробуди САД из дубоког сна је што се овога пута Изебеговић није либио да претњу упути чак и институцијама међународне заједнице оличене у америчкој, британској амбасади, и ОХР.

„Ради се о континуитету претњи и притисака које су и овај пут дале резултат. Кристијан Шмит је одустао од намере да наметне део мера које је планирао, а фокусирао се и задржао само на техничким детаљима које иду у прилог СДА. Ако су се претње једном показале успешним, зашто их Изетбеговић опет не би применио ако буде потребно’?

Шта би са листом подршке?

У БиХ међународна заједница примењује двоструке стандарде – једни, каже, важе за политичке представнике Бошњака, а други за представнике Срба и Хрвата.

„Сетимо се широке листе подршке лицима која су довођена у везу са хашким бегунцима којима су одузимана документа и над којима је примењивано насиље. Након што је створена Исламска држава, неколико стотина младића из БиХ отишло је да ратује на рачун најпознатијих терористичких организација. Да ли је прављена листа мреже подршке у БиХ, да ли се за неким, и једним важнији чланом трагало и какве су биле санкције од стране правоснажних органа’?“

Шта би било да је Додик исто урадио?

Денис Шулић, потпредседник Народне скупштине РС, каже да се америчка амбасада по први пут огласила, али срамежљиво, и без јасног става по овом питању.

„Не могу они бити згрожени на изјаве које су константа у деловању политичког Сарајева и које иду од претњи производњом хаубица до констатација да ово није 1991. Остали су неми и на пријем генерала тзв. Армије БиХ у Председништву БиХ који су организовали Комшић и Џеферовић. Замислите каква би реакција била да је Додик примио генерале Војске РС у Председништво БиХ. Овде је јасно, а на то стално указујемо, да је део међународне заједнице који долази са Запада више него пристрастан“.

Уместо део решења, постали део проблема

Уместо да буде део мира, фактор стабилности, и посредник у превазилажењу проблема након ратних дејстава, међународна заједница је, каже, својим деловањем у БиХ још више продубила ионако крхку сарадњу између народа и политика.

„Овде имамо радикални исламизам политичког Сарајева под туторством одређеног дела међународне заједнице који мисли да ће кроз ту сарадњу решити своје проблеме на међународном нивоу. Мислим да међународна заједница, посебно ОХР, треба да оде, а западни део ове заједнице остави БиХ на миру како би људи унутар БиХ решавали проблеме на начин на које се решавају у свим другим модерним земљама у свету“, каже Шулић.

Они би и Западу окренули леђа

Док је став РС дијалог и разговор о свим битним темама које тиште грађане у РС и Федерацији БиХ, политичари у политичком Сарајеву показују спремност да жртвују мир зарад достизања циљева које нису могли остварити деведестих година.

„Не сумњам да би, када би остварили своје политичке циљеве, окренули леђа истом том Западу и почели њима да задају главобоље и проблеме“.

Хоће ли Бакир бити санкционисан?

Изостанак адекватне реакције представника међународне заједнице на горуће проблеме у БиХ, није новина, каже Ћеранић.

„Они су згрожени, они су шокирани и ником ништа. Када је, пак, реч о Додику онда су сви сагласни, онда му се прети, коначно Додик је и дошао на листу санкција САД. Хоће ли Бакир сада бити санкционисан од стране САД? Хоће ли он доћи на црну листу? Не верујем“, закључује наш саговорник.

rs.sputniknews.com