Јесу ли спремни: Сече ли се веза између данашње Хрватске и усташке НДХ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Tanjug / ADMIR BULJUBASIC

Ко год пресече ту нит која повезује данашњу Хрватску, земљу у породици европских нација, са традицијом и наслеђем усташког покрета и Независне Државе Хрватске, учинио је нешто што је потребно како овој земљи, тако и њеним суседима.

Овако председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и посланик у Хрватском сабору Милорад Пуповац коментарише одлуку хрватског председника Зорана Милановића да напусти обележавање годишњице акције „Бљесак“ у Окучанима, јер су се поједини учесници појавили у мајицама са натписом „за дом спремни“.

Сече ли Милановић нит између ове Хрватске и усташа

Потез председника Милановића који је скуп напустио рекавши да се ради о „намерној провокацији“ и да ни убудуће неће учествовати „год буде оваква ситуација“, према речима Милорада Пуповца добар је за Хрватску и све њене грађане.

„Добро је и за хрватске грађане српске националности и за припаднике других мањина које су тешко страдале у злочиначкој, геноцидној политици усташког покрета за време НДХ. Такве поруке представљају охрабрење и сасвим сигурно доприносе томе да оне вредности које су карактеристичне за земље победнице након Другог светског рата и за данашњу Европу буду доминантне и неупитне у Хрватској. Да нико не негира злочиначки карактер НДХ, да истовремено нико не негира жртве које је тај режим оставио иза себе и да се не негирају таква места страдања као што су Јасеновац, Јадовно, Глинска црква… То је значајно за свакога, па и за Србе у Хрватској, и било би значајно за било кога ко би био у позицији у каквој су били Срби, Јевреји, Роми, антифашисти за време НДХ“, нагласио је Пуповац.

Какве су политичке последице

Кометаришући осуду Милановићевог потеза од стране хрватског премијера Андреја Пленковића и председника Сабора Гордана Јандроковића, као и евентуалне политичке последице које би председник Хрватске могао сносити због напуштања обележавања „Бљеска“, саговорник Спутњика каже:

„Реакције највиших представника државе су још такве да једни друге чувају од отвореног сукоба и од тога да се у Хрватској обнови политичка расправа и политички сукоб какав је доминирао до пре неколико година. Верујем да ће тако бити настављено и у наредним данима, месецима и годинама. Такође, верујем да ће истовремено бити неопходно да се расправља о овом крупном питању хрватске историје и да се постигне консензус око тога како га скинути са дневног реда. Како дакле прекинути ту нит која данашњу Хрватску са једне стране трује, а са друге стране је обележава“, указује Пуповац и додаје да ће томе свој допринос морати да дају сви који Хрватској желе будућност.

„Такав поздрав и такве идеологије којима се не сме рећи оно што оне стварно јесу, а то значи да су проистекле из усташког покрета, и усташке идеје државе и праксе НДХ, не могу и не смеју имати право грађанства у савременој Хрватској, независно од тога чиме се то правдало и да ли се правдало ратом у Хрватској или неким другим разлогом“, закључује Милорад Пуповац за Спутњик.

Подсетимо, Хрватска је 1. маја прославила „годишњицу Бљеска“, иако се ради о акцији у којој је убијено 283 Срба, а протерано 15.000 из западне Славоније.

rs.sputniknews.com, Сандра Черин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.