Играч по задатку: У Берлину покушан удар и на Српску

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Дејан Симић

Денис Звиздић отишао је у Берлин на самит лидера балканских држава као председавајући Савета министара БиХ у техничком мандату, али то га није спречило да даје запаљиве изјаве. Зашто је баш он изабран за ту улогу?

Позив председавајућем Савета министара БиХ Денису Звиздићу да присуствује самиту у Берлину чудно је зазвучао у ушима многих због чињенице да је органу којем он председава одавно истекао мандат. То, међутим, није спречило Звиздића да даје оштре опаске о Републици Српској и Србији, те да устврди да Србија жели да прекраја границу на Дрини.

На позив Звиздићу реаговао је председавајући Председништва БиХ Милорад Додик писмом европским лидерима и тврдњом да је његово присуство противно Уставу БиХ. Након онога што је Звиздић у Берлину поручивао, реаговао је и српски председник Александар Вучић изјавом да је милион пута потврдио да Србија нема територијалних претензија према БиХ.

Покушај да БиХ у Берлину представља не председавајући Председништва БиХ, већ председавајући Савета министара у техничком мандату, према речима бањалучког аналитичара Анђелка Козомаре, учињен је са намером да се дискредитује управо председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. А он је, како Козомара каже, не само легално изабран на то место, већ је изабран са највише гласова у досадашњој историји избора у БиХ.

Звиздићево присуство у Берлину значи и маргинализацију Републике Српске и њених ставова по питању учлањења БиХ у НАТО и питања признања независности Косова и Метохије, каже Козомара.

„Изабран је Денис Звиздић да неко не би приговорио како нико од Бошњака није позван, ни Бакир Изетбеговић, ни други представници бошњачког народа. А Звиздић је веома опасан националиста, врло лукав и препреден, за разлику од Бакира Изетбеговића, који је, што би народ рекао, што на уму то и на друму. Звиздић је познат да ради тихо, иза леђа. То је човек који није ни за какав дијалог, који у некој демократској земљи, поготово у тако компликованој каква је БиХ, подразумева договор три народа“, објашњава он.

Звиздићево понашање у Берлину, као да је БиХ признала независност Косова, јесте очекивано, као што је очекивано да је искористио прилику да још једном истакне да је Република Српска фактор дестабилизације у овом делу Европе, додаје Козомара.

„Подсећам, он сматра да границе на Балкану не треба да се мењају, али то се не односи на Србију. Њене границе могу да се мењају како се коме прохте. Он је наравно свестан, само то не показује, да је Република Српска веома близу осамостаљењу и да иде у том правцу да се одвоји од осталог дела БиХ. Не можда да се поставе царине и граница, него да се што више осамостали, односно да јој се врате надлежности које је добила Дејтоном“, каже наш саговорник.

Иако свестан да не може да спречи процес преузимања одузетих надлежности, Звиздић је задржан на месту председавајућег Савета министара како би се тај процес што више успорио, закључује Козомара.

Ипак, изгледа да одговор на питање због чега је Денис Звиздић био присутан у Берлину не може да се објасни само односом бошњачких политичара према Републици Српској.

Овај архитекта по образовању, изданак једне од најзначајнијих босанских беговских породица и друг са студија Бакира Изетбеговића, како Спутњик незванично сазнаје, виђен је као његов противкандидат на страначким изборима за лидера СДА.

„Постоји једна јака струја у СДА која је незадовољна Бакиром јер стално изазива конфликте, а ништа не решава“, објашњава нам извор близак врху СДА, који је желело да остане анониман. „Звиздић се помиње као главни противкандидат Бакиру на јесењим изборима у СДА“, додаје наш извор.

С обзиром да је Звиздић у Берлину био по позиву, може се закључити да још неко рачуна на њега…

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.