Грчка неће поклекнути – нема ниједан разлог да призна тзв. Косово

© East News

Грчка немa ниједан разлог да призна независно Косово нити Америка да је присиљава на то каже, дипломата Душан Спасојевић поводом вести да албански лобисти у САД покушавају да то испослују преко конгресменке грчког порекла Никол Малиотакис.

Представници Савета за албанско-америчке односе састали су се са конгресменком Малиотакис са којом су разговарали о јачању односа Грчке и тзв. Косова и подстицању сарадње која би могла довести до формалног признања Косова од стране Атине. Ово није први пут да се покушава испословати грчко признање једнострано проглашене независности Приштине, а да ли ће Атина која је до сада чврсто остајала при свом ставу да не призна тзв. Косово поклекнути је питање које многе интригира.

Грчка не мења курс

Дипломата и бивши амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић сматра да Грчка за сада неће мењати курс.

„Косово је једнострано прогласило независност 2008. године, значи пре више од 18 година. Aмерика и Немачка, прва земља НАТО и прва земља ЕУ, 18 година нису успеле да убеде Грчку, односно, да сломе вољу Грчке да не призна једнострано проглашену независност Косова. Тако да не видим разлог зашто би се то променило, поготово данас, када се и свет променио у неколико важних ствари. Оно што се није променило јесте немачка подршка отцепљењу Косова од Србије и што већем слабљењу Србије генерално и српског фактора на Балкану. Али, ја мислим да је Америка у односу на Америку из 2008. године и односу на Бајденову Америку изгубила интерес, и да је њена жеља за промоцију једноставно проглашене независности Косова значајно опала у односу на 2008. или у односу на време Бајденове администрације. Бајден је, да подсетим, био за независност Косова и за бомбардовање Београда и за копнену окупацију Србије. Ја не видим зашто би администрација Трампа имала интереса да промовише независност Косова,“ каже Спасојевић.

Претензије Турске

Друга ствар је, напомиње наш саговорник, да Грчка додатно нема данас потребе да мења став по овом питању, јер јој, у данашње време све више и више прети турска агресија и све су јачи гласови који долазе из Анкаре за промену граница када је у питању Егејско море.

„Зашто би сада Грчка која на првом месту подржава да је Косово део Србије то мењала, из сопствених интереса што је потпуно нормално, јер има на првом месту питање Кипра, односно турску окупацију Кипра, где је 38 одсто територије Кипра под директном војном окупацијом Турске. Турска крши ваздушни простор Грчке и тако даље. Знамо да су Албанци традиционални савезници Турака. Турска је била једна од земаља које су прве признала независност Косова 2008. године. Не видим разлог зашто би Грчка сада одустала од своје политике и практично подржала турске ревизионистичке планове на Балкану у којима је подршка Албанцима, односно независном Косово, једно од кључних тачака турске политике,“ наводи Спасојевић.

Лобисти а не званична Америка

Ово што се дешавало са америчком конгресменком је, истиче он, акција албанског лобија у Конгресу САД.

„Али спољну политику у САД не води Конгрес, води је администрација, односно председник Америке, тако да заиста мислим да нема разлога за забринутост,“ уверен је Спасојевић.

Наш саговорник закључује да је садашњи статус Косова у огромној мери, ако не и у највећој мери, последица нелегалне и нелегитимне агресије НАТО пакта на тадашњу СРЈ.

„Треба подсетити српску јавност да је Грчка једина земља НАТО која ни на који начин није учествовала у НАТО агресији. Ниједан грчки војник није учествовао, односно, ниједан авион грчког ратног ваздухопловства није учествовао у бомбардовању Србије. Са грчке територије није полетео ниједан авион који је учествовао у бомбардовању СРЈ па тако ни у стварању независног Косова,“ напомиње Спасојевић.

Како каже, такозвано Косово је, између осталог, и Турска спољна политика, турски пројекат. Када би Грчка признала Косово, Грчка би директно ојачала турску позицију на Балкану.

Сарадња са Приштином ипак постоји

Дугогодишњи дописник грчких медија из Србије Никос Арванитис, новинар из Атине и главни уредник портала Родопипресс.гр, слаже се да Грчка сада неће мењати курс према признању тзв. Косова али додаје да сматра да Америка гура Атину ка томе.

„Међутим, тренутно по мом мишљењу и по свим постојећим индицијама Атина неће да се бави Косовом јер Мицотакис покушава да мења причу на воденицу интеграције Западног Балкана. Дакле, ми се бавимо Западним Балканом, а нећемо да се бавимо Косовом, јер ако нема консензуса осталих пет држава ЕУ по овом питању тешко да ће Атина сама то да уради. Међутим, морамо да знамо да Атина де факто прихвата сарадњу са Приштином у свим могућим сферама – у документима, размени културној и друге врсте … Представници Албанаца са КиМ имају званичне контакте, али формално признање Атине за сада не видим да је изводљиво. Јер влада у Атини има доста проблема а и Мицотакиса чекају избори, вероватно у септембру или октобру ове године, тако да признање тзв.Косова у овом моменту не би било добро јер око 30 одсто Грка, и левице и деснице, није за признање независног Косова,“ напомиње Арванитис.

Америчко благо гурање

Наш саговорник наводи да је геополитичка шаховска табла Западног Балкана у пуном замаху, при чему се Атина појављује као регулатор развоја догађаја, у време када се притисци за признавање Косова селе из европских салона у холове америчког Конгреса.

„Дешавања иза кулиса у Комитету за спољне послове Представничког дома САД су интензивна. Албански лоби је преко конгресмена Кита Селфа покушао да примени метод економске уцене, предлажући укидање 1,8 милиона долара из средстава за међународну војну обуку (ИМЕТ) Грчкој. Циљ је био да се Атина примора да укине вето на чланство Косова у НАТО. Међутим, овај покушај је наишао на чврст двопартијски фронт. Демократски и републикански конгресмени, као што су Грегори Микс, Дина Тајтус и Брајан Маст одбацили су амандман без одлагања, јасно стављајући до знања да је одбрамбена сарадња са Грчком сувише вредна да би се претворила у полугу притиска за питање Косова,“ објашњава наш саговорник.

Истовремено, контакти конгресменке грчког порекла Никол Малиотакис са Албанско-америчком грађанском лигом (ААРЦ) потврдили су да Вашингтон препознаје Грчку као једини поуздан стуб стабилности у региону, изоловавши гласове који су тражили санкције.

Борба у америчким кулоарима

„Док се у Вашингтону одвијао дипломатски трилер, Атина је наставила да спроводи своју стратегију „креативног ангажовања“. Министар спољних послова Јоргос Герапетритис поставио је као национални циљ пуну европску интеграцију Западног Балкана до 2027. године. Грчки став је јасан: стабилизација региона пролази кроз његову економску и енергетску зависност од европског воза, а не кроз исхитрена де јуре признања која би могла да отворе Пандорину кутију за кипарско питање. Економска димензија ове политике огледа се у Вертикалном гасном коридору. Грчка се претвара у централну енергетску капију, снабдевајући Балкан. На тај начин Атина постаје неопходан партнер и Београду и Приштини, стичући снажне преговарачке позиције,“ наводи он.

Истовремено, додаје Арванитис, Киријакос Мицотакис одржава отворене канале комуникације са руководством Косова и Аљбином Куртијем, са фокусом на улогу Савета Европе. Са своје стране, косовско министарство спољних послова признаје подржавајући улогу Грчке, али не крије забринутост, истичући да континуирано непризнавање доноси ризике и оставља „стратешке празнине“ које наводно Москва може да искористи. Атина, међутим, одбија да буде увучена у то. Наставља да пружа де факто подршку (признавање пасоша, економски односи, учешће у КФОР-у), али де јуре признавање држи „закључаним“, чекајући коначно и обострано прихватљиво решење између Београда и Приштине, наводи грчки колега.

Атина чека реакцију осталих из ЕУ

Како каже, за сада Вашингтон разуме специфичну тежину Грчке као савезника у Источном Медитерану и на Балкану и не намерава да жртвује овај однос како би задовољио притиске Приштине.

„Грчка исправно бира „економску дипломатију“ и енергетско повезивање путем Вертикалног коридора. Све док Приштина зависи од Атине у погледу енергије и свог европског пута, наша земља ће имати предност, истовремено штитећи своје позиције по питању Кипра, али то не значи да Америка има намеру да батали тихи притисак на Грчку да у будућности призна Косово,“ закључује наш саговорник.

Иако званично не признаје Косово као државу, Грчка прихвата његово чланство у неколико међународних организација, а прошле године се говорило и о Канцеларији за трговинске односе и економске послове коју Приштина има у Атини и која је „унапређена“ у Канцеларију за косовске интересе у Атини.