Доказивање моћи преко леђа Србије: Шта смера Немачка на састанку Берлинског процеса у Црној Гори

© Sputnik / Екатерина Чеснокова /

Берлински процес и предстојећи састанци у Црној Гори, како то види Немачка, у функцији су потврде косовске државности и нових граница на Балкану. Ваља подсетити да Немачка стоји на позицији која подразумева признање нових граница на Балкану, а које предвиђају Србију без Косова и Метохије, односно које подразумевају Косово као независну државу.

Овако дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић коментарише предстојеће састанке у Црној Гори у оквиру Берлинског процеса, који би требало да резултирају некаквом ,,декларацијом о добросуседским односима“ .

Подгорица ће бити домаћин активности у оквиру овогодишњег председавања Берлинским процесом, у којем ће учествовати Црна Гора, Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово и Северна Македонија. У Пржну је за крај септембра планиран састанак министара, док се самит лидера очекује 22. октобра. Из Европске уније се очекује долазак високе представница за спољну политику и безбедност Каје Калас и комесарке за проширење Марте Кос.

Како преносе црногорски медији, један од очекиваних резултата министарског сусрета биће „декларација о добросуседским односима“ који би требало да понуди ,,заједничке одговоре на изазове са којима се суочава Западни Балкан и потврди принципе сарадње засноване на међусобном уважавању и поштовању“.

Немачки интерес

Миливојевић каже да је Берлински процес у функцији немачких интереса, а да су Немци својевремено ставили брану на Балкански процес, управо да би вратили на сцену своју идеју. То је, објашњава он, њихов кључни механизам за остваривање утицаја на овим просторима.

Кад је реч о немачком интересу, онда је јасно да треба да се зна која је немачка политика на Балкану, поготово кад је реч о овој групи држава, такозваном Западном Балкану. Нове границе на Балкану су званична немачка политика и сасвим је сигурно да ће нацрт овог документа у Црној Гори бити на линији немачке политике и немачких интереса, односно покушаја да се потврде те нове границе и независност Косова, објашњава Миливојевић за Спутњик.

Он каже да је отворено питање како ће Србија на све ово реаговати, али да је извесно да ће имати у виду немачки план промена граница, те да не треба очекивати да Србија прихвати било коју декларацију која у себи садржи потврду косовске државности или неку врсту назнаке у том правцу. Није искључено да Немачка покуша да афирмише и Охридски споразум, који подразумева де факто признање тзв. Косова , што такође не одговара интересима Србије, упозорава наш саговорник.

Како год да буде организован овај сусрет, под капом Немачке и под интересима које Немачка промовише кроз Берлински процес, они се не могу сматрати интересима који се поклапају са интересима Србије, истиче Миливојевић, али додаје да свакако треба искључити могућност да Србија било шта учини што би представљало одступање од државне политике против признања Косова , или одступање од онога што су стратешки интереси Србије у овом тренутку.

Када је реч о Црној Гори и чињеници да ће бити домаћин оваквом скупу, Миливојевић објашњава да је то само црногорски покушај да дефинитивно заокруже своју припадност и лојалност Европској унији и политици која се промовише преко Европске уније.

Црногорци желе да на неки начин уберу додатне аргументе и додатну подршку како би се њихово чланство у ЕУ до краја заокружило. Свакако да очекују да организацијом овог скупа и прихватањем онога што је немачки интерес обезбеде дефинитивну подршку Немачке и залагање Немачке за приступање Црне Горе ЕУ.

Вечна тежња и сан о продору на исток

Кад је реч о Берлинском процесу, Миливојевић објашњава да је он реактивиран у последњих пар година, после пандемије, оног тренутка када је Немачка својом политиком спречила да се афирмише и даље развија Балкански процес који је био заснован на реалној политици и који је давао резултате.

Немачка политика је спречила и реафирмисала, односно спречила Балкански и поново афирмисала Берлински процес за време канцелара Олафа Шолца. Ова влада, на челу са Фридрихом Мерцом, наставља то. То је била политика коалиционе владе у којој су били социјалдемократи, али независно од тога, Берлински процес је у функцији немачке политике на Балкану, независно од тога ко је на власти у Немачкој. Према томе, то што је влада канцелара Шолца, односно социјалдемократа, либерала и зелених, својевремено промовисала, то је у функцији немачких интереса и сасвим је природно да и ова влада са ЦДУ и ЦСУ на челу то наставља.

Све што ће се десити на предстојећим састанцима ове врсте у Црној Гори, биће у функцији тих интереса. Немачка стоји иза тога управо зато што је то кључни немачки инструмент за промоцију њених политичких интереса и циљева, сматра наш саговорник.

Балкан – једини начин немачког опстанка

Миливојевић подсећа да се Немачка налази у проблемима, а могућности за експанзију немачке политике и немачких интереса значајно су сужене. Поред тога, Немачка има проблема и економске природе и једна је од земаља која је претрпела озбиљну штету због рата у Украјини, посебно у економској сфери. Економска сфера се прелива на политичку, па једо вуче друго, објашњава наш саговорник.

Немачка није глобална сила, нема глобални утицај и свој утицај и свој простор деловања дефинише у балканској и источној политици Европске уније. Отуда немачки ангажман на Балкану, али и у односу на Украјину и рат према Русији, имају централно место у немачкој политици. Берлински процес је један од инструмената спровођења те политике. Немачка тежиште своје политике усмерава сад и на Балкан и на источни део – тиме покушава да амортизују проблеме како би се још мало одржала, јер Немачка нема други простор за деловање, закључује Миливојевић.