Додик: Сарајево мрзи Србе и зато је против градње хидроцентрала

ИСКРА на Фејсбуку

(Милорад Додик) фото: З. Шапоњић

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да Сарајево мрзи Србе и Србију и да се зато противи споразуму између Србије и Српске о градњи хидроцентрала у горњем току ријеке Дрине.

– Ово је нешто што је антиуставно и антизаконито. Нема никаквог основа – рекао је Додик, те напоменуо да Дрина није гранична линија између Србије и Републике Српске, БиХ у свој својој дужини и да управо у горњем току, код Фоче, у цијелости пролази кроз Републику Српску, између Вишеграда и Бајине Баште, када у наставку постаје гранична линија.

Он је рекао да је све што треба Сарајеву прича о слабој Србији, те да му /Сарајеву/ је све зато неприхватљиво и у некој су паници због тога.

Говорећи о негодовању из Сарајева поводом потписивања између Србије и Српске споразума о градњи хидроцентрала на Дрини, Додик је рекао да је високи представник наметнуо да за оно што је на граничној линији формира посебна комисија.

Додик је подсјетио да је због несагласности БиХ и уз реаговање странаца да је то гранична линија, пропала и идеја изградње система хидроелектрана са Италијом, иако би сви имали корист од тог великог пројекта.

– Све што је српско, они не желе да виде, тако је и тај велики пројекат пропао из тих разлога што не дозвољавају – навео је Додик за ТВ Хепи.

Додик је рекао да он нема ништа против да Турска дође и уложи у БиХ у неки капитални капацитет у Федерацији БиХ везан за енергетику.

– Међутим, они мисле да имају право на све и сада су „напујдали“ високог представнивка који је, на бази одлуке Уставног суда у којем су три странца и два Бошњака, донио неко тумачење. А нема законске регулативе – рекао је Додик, те подсјетио да у Уставу пише да све што није изричито од имовине дато БиХ, припада ентитетима.

Он је рекао да о томе не вриједи разговарати на сједницама Предсједништва БиХ, када су друга два члана усмјерена против Републике Српске.

Додик је рекао да било добро да се заврши прича о финансирању кружног ауто-пута Београд – Сарајево, преко Брчког и преко Вишеграда, али да, нажалост, то не иде никако.

– Опет мислим да је у позадини тога анимозитет Сарајева према Србији – рекао је Додик, те подсјетио да ниједан главни значајни путни правац из БиХ није ишао према Србији, док се из Бањалуке према Србији ишло преко Хрватске, те да се сад гради тај правац, као и да је Србија финасирала мост који се прави на Рачи и код Љубовије и Братунца.

Додик је рекао да је Турска питала шта жели БиХ и да је хтјела да у облику трилатерале, Србија-БиХ-Турска, направи једну велику инвестицију, што је Србија прихватила и узела туског извођача и кредит и прави мост и ауто-пут од Кузмина до Раче.

– За то вријеме ми смо требали ријешити неколико питања везано за изградњу кроз Српску, ФБиХ, односно БиХ, и ништа се нисмо макли зато што постоји опструкција. Чак је и /турски предсједник Реџеп Тајип/ Ердоган долазио у Сарајево и питао како ћемо то ријешити – навео је Додик.

Он је рекао да БиХ треба да уради исто оно што је Србија направила са Турском, односно да направи међудржавни споразум, што подразумијева да Турска, која даје свој новац за тај ауто-пут, може да пошаље свог извођача.

– А онда је вјероватно неко из Западне Еворпе рекао „стани мало, немој“. Бошњаци из Сарајева се вјероватно боје реакције неког из Европе који је рекао да то није теанспарентно. Сматрам да са Ердоганом треба завршити аранжман везано за ауто-пут – додао је Додик.

Он је навео да је Република Српска усагласила трасу и да треба да гради дио од Раче до Бијељине и Добоја и дио од Вишеграда до Источног Сарајева, али даље од тога се не дешава ништа.

– Ништа се не дешава са стране БиХ. Ми смо из Српске ушли у трасу Рача – Бијељина, имовинско-правни односи се рјешавају. Мислим да ће за наредних неколико мјесеци моћи да се уведу извођачи, али прије тога мора се завршити аранжман са Турском, прије тога морамо донијети закон о регулисању наших односа и да договоримо кредит, неће Турска то да да џабе. Али је вјеровати да ће Турска дати повољније услове, него Србији, да ћемо то успјети да урадимо – истакао је Додик.

Говорећи о фирмама из Србије, Додик је рекао да се дешава да већина, готово 85 одсто тих фирми одлучује да отвори сједиште или представништва у Сарајеву, иако 99 одсто своје робе продају у Републици Српској.

– Нама је то важно јер се дио прихода и пореза обрачунава у мјесту сједишта фирме. Покушао сам неколико пута јавно у Србији да говорим о томе и нисам придобио. У Београду наивно вјерују, ако отворе сједиште Бамбија у Сарајеву, да ће у Сарајеву почети да једу тај кекс. Наравно то се не дешава, опет се продаје у Српској. То је некоректно – рекао је Додик.

Када је ријеч о „мини Шенгену“, Додик је поновио да он то подржава и да је то, уз неки отпор, подржало и Предсједништво БиХ, друга два члана, али под притиском Брисела.

– У Сарајеву су покушали да кажу да је то мала Југославија, да је то стварање српског свијета. Мислим да је то потпуно погрешан приступ, то Срби никада нису рекли и то није наш циљ. Шенген ће омогућтии бржи проток људи и робе – рекао је Додик, који је изразио наду да ће то ријешити и проблем радних дозвола за рад у иностранству.

Додик је рекао да је поносан што Република Српска има фирму Интеграл инжињеринг, која побјеђује на међународним тендерима, има милионске послове и у Словенији Хрватској, а побјеђује и на тендерима Еворпске комисије.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.