ЂУКАНОВИЋ: Руске службе покушале да ме убију као и Скрипаља

(Мило Ђукановић) Фото: intermagazin.rs

Председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је да нема никакве дилеме да су руски држављани били уплетени у оно што се догађало у Црној Гори и да су то људи са легитимацијама одређених државних служби.

У интервјуу за италијанску телевизију РАИ, на питање да ли верује руском председнику Владимиру Путину, с обзиром да Русија не одобрава чињеницу да је Црна Гора у НАТО-у и да су два руска држављанина била укључена у покушај атентата на њега, навео да Русија има своје интересе и да покушава да их реализује „утолико агресивније уколико препозна више слабости у европској политици“.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је да нема никакве дилеме да су руски држављани били уплетени у оно што се догађало у Црној Гори и да су то људи са легитимацијама одређених државних служби.

У интервјуу за италијанску телевизију РАИ, на питање да ли верује руском председнику Владимиру Путину, с обзиром да Русија не одобрава чињеницу да је Црна Гора у НАТО-у и да су два руска држављанина била укључена у покушај атентата на њега, навео да Русија има своје интересе и да покушава да их реализује „утолико агресивније уколико препозна више слабости у европској политици“.

Коментаришући ситуацију на Косову, црногорски председник је казао да је стање у региону оптерећено тим, али и са још два проблема која су пренета из времена кризе бивше Југославије.

„Осим стања у односима Београд—Приштина, ту су и проблем Босне и Херцеговине и проблем Мекедоније. Наш интерес је да сва та питања по могућности што пре буду затворена квалитетним и што дуже одрживим одговорима. Ми снажно подстичемо лидере у Београду и Приштину да истрају у преговорима под покровитељством Федерике Могерини и да дођемо до решења које ће значити затварање тешког историјског проблем у односима Србије и Косова“, рекао је Ђукановић.

Он је упозорио да је у трагању за тим решењем важно познавати специфичне проблеме региона Западног Балкана.

„Не треба ићи ка решењима која могу угрозити увек ровиту балканску стабилност“, оценио је и поручио да је Црна Гора спремна да даље, разговорима у региону и са ЕУ, доприноси проналажењу решења која ће покушати да одговоре тим циљевима.

Упитан на кога је мислио када је у обраћању у Европском парламенту говорио о извесним ретроградним снагама у балканском региону, Ђукановић је навео да је ’90-их година постојао проблем са ретроградним политичким идејама које су, према његовим речима, ишле у правцу поделе простора бивше Југославије између националистичких великодржавних творевина.

Ђукановић је казао да је та политика довела до рата, огромних страдања, губитка живота и на крају поражена, и да се показало да на Балкану може да функционише мултиетничка демократија.

„Нажалост данас, након 25 година од догађаја који је означио крај рата, Дејтонског споразума, говоримо да ова три проблема, која су пренета из тог периода, још нису завршена и она реално генеришу нове проблеме, оживљавају реторику ’90-их“, рекао је Ђукановић, а преносе подгоричке „Вијести“.

Приметио је да се данас чешће него у претходних 20 година са одређених адреса у региону могу чути поруке које сматра врло сличним онима из ’90-их, а то је да решење није у оваквој композицији региона, него прекомпозицији и стварању великих држава.

„Мислим да је то крајње ретроградна идеја, да је нажалост показала већ довољно своје слабости, да их сви имамо у памћењу и да нећемо дозволити да Западни Балкан опет залута истим путем“, рекао је Ђукановић.

rs.sputniknews.com

Тагови:

?>