ЂУКАНОВИЋ ОТКРИО СПОМЕНИК ЦРНОГОРСКИМ КОМИТИМА: Уједињење – сурова казна!

Председник Ђукановић говори на скупу (Фото: Новости/ В. К.)

ОТКРИВАМО споменик комитима – борцима за слободу Црне Горе у време аустроугарске окупације у Великом рату, и борцима за одбрану њеног државног достојанства након насилног припајања Србији 1918. Људима који нису пристајали ни на туђинско, ни на савезничко ропство и понижење. Који нису пристали да Црне Горе више не буде, да се поништи њена велика историја. Данас им држава Црна Гора са осећањем дубоке захвалности одаје признање за њихово античко јунаштво. Слободна, независна, просперитетна и уважена Црна Гора, за какву су се борили и коју су сањали.

Овим речима обратио се Мило Ђукановић, председник Црне Горе, пред око 300 окупљених грађана Никшића, Подгорице, Цетиња, Берана и других црногорских крајева, приликом откривања споменика свим црногорским комитима од 1916. до 1929. године, који су се борили „за право, част и слободу Црне Горе“ на Тргу Саве Ковачевића. Уз честе повике „Никад више 1918!“, „Хоћемо нашу цркву!“ „Живео председник Мило!“ и негодовање помена имена Србије, црногорски председник подсетио је да се у време комитског покрета није могло ни слутити да ће она кроз коју деценију постати равноправна чланица југословенске социјалистичке заједнице.

– Време је показало да њихова жртва није била узалудна – казао је Ђукановић и навео да су у последњим данима рата и окупације, комитски одреди уз помоћ организованог народа у октобру 1918. самостално ослободили готово целу Црну Гору. – Управо тада ослобођена Црна Гора бива унижена од Србије и изиграна од савезника.

Ђукановић каже да се идеал уједињења јужнословенских народа претворио у њен највећи национални раскол. Док су једни били за безусловно присаједињење Србији, други су били за југословенску заједницу која би сачувала част и име црногорско. Успостављен је режим под бајонетима српских трупа и бјелашких снага. Црна Гора је сурово кажњена и начином уједињења и понижавајућом позицијом у новој држави.

Председник је навео да су комити својом борбом, циљевима и идејама били претеча покрета за обнову независне Црне Горе 2006. године.

Споменик је дело академског вајара Сретена Милатовића, висине 2,8 метара, са два камена стуба који представљају комитске покрете, док је између њих стаклени стуб као симбол савремене Црне Горе. Стубови су на врху спојени каменом гредом у облику црногорске капе са комитским грбом.

ИСТОРИЈА ПОКРЕТА

КОМИТСКИ покрет од 1916. до 1918. се борио против аустроугарског окупатора и већини је циљ било ослобођење и уједињење и под укрштеним бајонетима су се заклели на верност краљу Петру Карађорђевићу. Они су учествовали у ослобођењу већине градова у Црној Гори од Аустроугара, између осталих и Никшића 2. новембра 1918, где је комите предводио Јован Радовић – коментарише, за „Новости“, Марко Ковачевић (Нова српска демократија). – Други покрет, који се такође називао комитски, био је скуп присталица краља Николе, чији су организатори били подстакнути од италијанских агената.

ПОМИРЕЊЕ НА ТРГУ САВЕ КОВАЧЕВИЋА

С ОБЗИРОМ да се споменик подиже на Тргу Саве Ковачевића, који се изјашњавао као Србин и у Другом светском рату се обрачунавао са четама Крста Зрнова Поповића, а недалеко је и споменик Савином брату Николи, посланику Подгоричке скупштине, остало још да се на тргу подигне и споменик Србима из Црне Горе који су били припадници Југословенске војске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића. И да тај трг симболично назовемо „Трг српског помирења“ – поручили су из Нове српске демократије.

Новости, В. КАДИЋ

Тагови: