© Wikimedia Commons
Свети Јован се зове Крститељ јер је, према верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Сабор Светог Јована слави се дан по Богојављењу.
Свети Јован је на иконама представљен са крстастим штапом у левој руци и натписом „Покајте се, јер је близу царство небеско.“
Предање каже да је Свети Јован погубљен по наређењу цара Ирода, а да је његову главу од цара, на наговор мајке, царице Иродијаде, затражила Салома.
Занесен Саломином игром, цар Ирод је наредио да Јован Крститељ буде погубљен одсецањем главе.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Данас се десница Светог Јована, коју је народ преносио бежећи пред Турцима, чува у Цетињском манастиру, где је донета 1945. године из манастира Острог.
У манастир Светог Василија Острошког на Острогу је руку Светог Јована 1941. године донео краљ Петар Други Карађорђевић, који се са члановима породице сместио у манастир после шестоаприлског бомбардовања Београда.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, а код Срба се поштује обичај братимљења „по Богу и Светом Јовану“ јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци.
Процењује се да је Свети Јован по броју Срба који га славе као крсну славу на трећем месту, после Светог Николе и Светог арханђела Михаила.Такође, српски патријарх Порфирије прославља Светог Јована као крсну славу.