Дачић упозорио Црну Гору: Идите где хоћете, срећан вам пут, само не дирајте Србе!

фото: Sputnik / Дејан Симић

Нисам син црногорског стијења и чувар њиховог поштења, ја сам из Србије, али имам само презир кад некадашњи најбољи сарадници Слободана Милошевића и чувари српства сада говоре антисрпским језиком, поручује министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Немојте да претерујете, немојте да мислите да сваку ноћ у Србији размишљају зашто је Црна Гора отишла. Идите где хоћете, срећан вам пут, само немојте да дирате Србе, рекао је Дачић.

Србија апелује на црногорске власти да нађу заједнички језик са својим грађанима српске националности и својом црквом и одбацује сваки покушај да се њој припише одговорност за стање у Црној Гори, каже Дачић у интервјуу за Спутњик, и пита да ли је Србија једина земља која не сме да брине за своје сународнике у суседству.

Истиче да је једини пут за стабилност Црне Горе договор, а да избегавање дијалога само може да води ка даљој ескалацији сукоба.

— Веома је важно да се проблеми решавају дијалогом. За нас никакав проблем не представља да ли грађани Црне Горе желе да живе заједно са Србијом или желе да имају своју државу. Питање суверености и независности Црне Горе нема никакве везе са правима српског народа, грађана Црне Горе, којих има више од 28 одсто. Нити са СПЦ, односно Митрополијом црногорско-приморском. Одговорићу некадашњом изјавом Мила Ђукановића: бестидне су и бесплодне претње црногорском народу српском хегемонијом. Апсолутно је у праву. То су велике лажи које прикривају суштину проблема а то је да не постоји дијалог о кључним питањима, да је закон о вероисповести донет супротно препорукама Венецијанске комисије, да неке мере јасно говоре о намери да се отима имовина СПЦ, а кад је реч о најновијим дешавањима, шта је био разлог за одређивање притвора владике Јоаникија и свештеника? Наравно да је требало да поштују здравствене мере, али овакав однос је показао да се намерно хтело да неко буде у притвору. Такође прекршена је европска конвенција о људским правима јер није дозвољен улазак у Црну Гору адвокату ког је владика одредио. Ако је интерес смиривање ситуације то нису прави потези. Србија је реаговала веома уздржано. Ми смо позивали на мир, и данас позивамо на дијалог,. да се нађе заједнички језик. То су њихови грађани, њихова црква.

Према тумачењу црногорских званичника то су грађани који желе да негирају идентитет Црне Горе.

— Питање људских и грађанских права је универзалног карактера. Србија је на сваких неколико месеци изложена жестоком проверавању од стране Хрватске, Бугарске, Румуније, везано за права њихове мањине и они то са правом раде. И то није мешање у унутрашње ствари. А кад Србија постави питање права српског народа онда се то тумачи као притисак и жеља за хегемонијом. О каквој хегемонији говорите? Нико није дошао из Прокупља у Црну Гору, напротив многи су дошли у Прокупље из Црне Горе. И то није спорно али наведите ми једно име неког Србина који је у државним органима у Црној Гори. Да будем потпуно фокусиран, ми не желимо да заоштравамо односе. Не желим да одговарам на бестијалне нападе који су дошли на моју реторику, а ја сам само рекао да треба избећи братоубилачки рат. Кад смо већ код Милошевића, ја сам се у високој политици појавио 1992. Пре тога су већ људи из руководства Црне Горе били код Дубровника и Цавтата. Нисам ја. Ако уђете на интернет и укуцате „фотографије Милошевића и Дачића“ изаћи ће две или три, а укуцајте „фотографије Милошевића и црногорско руководства“ па ћете видети колико их има. И нисам приметио да су на тим фотографијама нерасположени. Они су говорили да се поносе црногорском државношћу и српским пореклом. Не желим да полемишем с њима, мене црногорска држава и независност уопште не занима али нас занимају грађани Црне Горе који су Срби. Ово је плашење црногорско народа српском хегемонијом.

И плашење  90-им годинама, с којима председник Ђукановић прави паралелу и каже да се неће дозволити „изанђале и окрвављене формуле“

— А зар нису крваве и изанђале формуле антисрпске политике црногорског руководства. Нећемо ни ми изанђале историјске рецесиве које потпуно мењају историју односа Срба и Црногораца. Ми желимо најбоље могуће односе са Црном Гором. Не желимо никакав патернализам. Да будемо искрени, какав је утицај Србија могла да има на Црну Гору? А они су годинама имали највећи утицај на политику Србије. Кад су питали Александра Карађорђевића да стави неког Црногорца у руководство он је рекао: шта ће вам, ја сам Црногорац. Он је унук краља Николе Петровића, рођен на Цетињу. Немојте нас из јужне Србије да питате што Србија и Црна Гора нису биле две државе. Зато сам и рекао да је за Србију можда боље било да прихватила предлог сила Антанте да уместо стварања Југославије добије слободан излаз на море, како је предлагао Вудро Вилсон,  и значајан део српских земаља где су живели Срби. И сад ви то генерализујете у однос који говори о српској хегемонији. Нећу да кажем да је Карађорђевић био напола Црногорац, јер се и Никола Петровић изјашњавао као Србин. И Борис Тадић има црногорско порекло, Томислав Николић…

Много је оних који имају црногорско порекло, али не треба да се пребројавају крвна зрнца.

— Ми то не желимо. Али они који кажу немојте да пребројавате крвна зрнца прво су их пребројали у Црној Гори. Што онда нема Срба у власти? Са друге стране, молио бих да се не злоупотребљавају моје речи у стварању антицрногорске атмосфере у Србији. Ја истичем као позитиван пример да су на стотине грађана који су пореклом из Црне Горе, без обзира како се изјашњавају, апсолутно били добродошли. А пошто они говоре о нашој хегемонији, могу и ја да говорим да се деценијама стварала друга врста хегемоније овде, у Београду – тзв. експозитура црногорске власти.  Њима су целу логистику давале агентуре из Србије и томе мора да се стане на пут. Јер не можете користити све привилегије у Србији а подржавати неког ко ради против интереса српског народа у Црној Гори. То није логично ни поштено. А што се тиче обичних грађана, уверен сам да су сви они увидели колико су бесмислене оптужбе на рачун Србије. Није Србија проблем, решавајте га у Црној Гори али не на начин да се нарушавају права српског народа.

Шта конкретно Србија може да предузме? Може ли рецимо да се обрати неким међународним организацијама попут  ПССЕ, ОЕБС, или неки кажу чак УН? Постоје ли механизми за заштиту права Срба које још нисмо искористили а могли бисмо?

— Постоје механизми али они би значили даље заоштравање наших односа. А ми то не желимо. Зато и кажемо: не треба ми да се обраћамо међународним организацијама као друга држава. Треба да се обраћају грађани Црне Горе и представници српског народа који живе у Црној Гори. И то је пут. Ми желимо да смирујемо ситуацију а не да је заоштравамо. Зато сматрамо да би било добро да се дијалог настави.

Имате ли комуникаицју са колегом у Црној Гори?

— Пошто није било састанака није било ни комуникације. Њихово саопштење је било веома некоректно и испод сваког нивоа. Јер сви они добро знају колико сам труда уложио на разним функцијама да се дође до заједничког језика између Срба у Црној Гори и црногорске власти. И сам језик како су ми се обратили показује ниво који ће са моје стране ипак утицати да смањим ниво комуникације са њима. Мислим да је то недостојно, нарочито од стране оних који су били много већи „ратни хероји“ од мене. Ја нисам син њиховог стијења и чувар њиховог поштења, ја сам из Србије. А ти који су се клели и бусали у груди да су најбољи сарадници Милошевића и чувари српства, а сада говоре антисрпским језиком – према томе имам само презир. Матија Бећковић је једном рекао да када Срби нападају Црногорце или Црногорци Србе то је као да пљују у вис, пљују сами на себе.

Како објашњавате да је народ у Црној Гори који је изашао да протестује против хапшења владике и свештеника певао је „Ој Косово, Косово“?

— И треба да певају. Они треба да питају своје руководство, ако сте већ хтели да браните интегритет Црне Горе што нисте тражили Црну Гору у границама пре Првог светског рата. Да ли људи знају да је 1991. било више од 10.000 Црногораца у Пећи? Наравно да су сви протерани. Нисам ја писао о Косову, нисам ја смислио песму „На Ловћену Његош спава, најмудрија српска глава“. Ја нисам из Црне Горе и немам ту емоцију па да се са њима свађам.

Има ли разлога за страх за Србе у Црној Гори?

— Нема разлога за страх, има разлога за уздржаност. Њихов је циљ да буде што мање грађана који ће се изјаснити као Срби. Срби треба да издрже и не смеју да дозволе да почну да мрзе Црногорце, ни Црногорци не смеју да дозволе да почну да мрзе Србе јер ми немамо ближих. Њихове прадеде су били Срби, очеви су били Југословени, сад су можда Црногорци али свеједно ми смо браћа. То је иста крв. И зато ако смо браћа по крви, ако имамо заједничку историју хајде да имамо заједничку будућност. Нећемо бити у истој држави? Па шта. То није разлог да се сада оспоравају права српског народа који не жели да оспорава независност Црне Горе и њено право да иде својим путем. Доста више са тим лажима. Они су се жалили НАТО-у и Европској унији на нас. Свака земља на свету има право да брине о свом народу који живи у другој држави, једно Србија то не сме. Неки су бринули са преко 15.000 километара за друге народе – видели сте како су се Медлин Олбрајт и Клинтон секирали за Албанце на Косову – а ми не смемо да бринемо за Србе који су ту. Да не причам о томе да је мешање у унутрашње ствари које је дошло из Црне Горе најбруталније кад је реч о Србији – то је признање је Косова. Ми би требало да сваки пут кад они помену Косово као независно да уложимо протест  због мешања у унутрашње ствари. Хоћемо тиме да се бавимо? И поред свега, не смемо да дођемо у ситуацију да дође до сукоба, а можда би неки то желели.

Какав расплет очекујете у Црној Гори?

— Мој добронамеран савет јесте да се седне и разговара. Сваки дијалог је бољи од сукоба. Не сме се довести до тога да то не буде рационалан дијалог него да се створи атмосфера да су то све антисрпски потези, да је реч о негирању права српског народа и СПЦ. А  нарочито ако се стекне уверење да неко покушава да отима светиње. За света места су увек говорили да нико не треба да у њих дира. Када би те свеце питали да ли су Срби или Црногорци мислим да би били изненађени.

rs.sputniknews.com, Тања Трикић
?>