ЦРНОГОРСКИ МИНИСТАР: Русија је највећа опасност за Европу!

ИСКРА на Фејсбуку

Срђан Дармановић (Фото: ИН4С)

Црногорски министра спољних послова Срђан Дармановић поново се окомио на Русију, наводећи да се Европска унија налази на мети Русије.

Он је за Глас Америке казао да је руски утицај веома активан у региону Балкана, односно „на оној страни политике која не фаворизује атлантске и европске интеграције“.

„То је било јасно у нашем случају прије двије године. Русија се не декларише отворено против европских интеграција у региону, али ја мислим да је Европска унија једна од стварних мета руске спољне политике, јер је то једна геополитичка борба у којој не значи да земље не сарађују, економски поготово. Али мислим да се из многих опажања може нешто тако закључити„, рекао је Дармановић.

Он наводи да се Русија не противи активно европским интеграцијама земаља Балкана, али да се бори за утицај у свакој од њих на разне начине – економски, хибридним ратом.

„То је оно због чега ја често говорим да је Европска унија мора да буде активна ако хоће да Западни Балкан постане дио Европе. Наравно, одговорност је првенствено на нама. Ми смо ти који треба да ускладимо своја друштва са правним системом Европске уније. Али, проширење није само техничка операција, већ и геополитичка битка, такмичење. Да би смо постали дио западног свијета и вриједности, то је двосмјерни процес. Не можемо сами, мора и Европска унија да буде активна. Она то ради, да ли довољно енергично увијек, то је питање„, казао је Дармановић.

Коментаришући то што је Сјеверна Македонија потписала протокол о приступању НАТО-у, он наводи да је у питању „изузетна вијест за регион“.

„Једна од охрабрујућих вијести и стабилизатора региона. Да се тако један политички проблем ријешио на миран и конструктиван начин, у чему су обје владе и македонска и грчка показале храброст и визију. Македонија је тиме себи отворила пут директно у НАТО и перспективу према Европској унији што додатно стабилизује регион и ми смо их у том процесу подржавали колико смо могли. И осјећамо задовољство као земља из тог региона. Што се тиче црногорске ратификације, ја се надам да ћемо бити међу првима јер смо веома задовољни тим развојем догађаја„, казао је Дармановић.

Говорећи о рјешењу односа Србије и Косова*, он је рекао да су из времена бивше Југославије остала два велика насљеђа која би требало ријешити.

„Једно су односи Србије и Косова, а друго је стабилизација Босне и Херцеговине као земље која би кренула истим путем као и остали – европским и ако хоће атлантским интеграцијама. И једно и друго су веома захтјевна питања. Ми као земља подржавамо све што доприноси миру у региону. Подржавали смо сваки дијалог Србије И Косова. И овај садашњи који је у извјесном застоју. Ми смо имали своје резерве према принципу решавања проблема који је био заснован на размјени територија, мада уколико се двије земље сложе, ми само можемо то да поздравимо. Али, знајући западни Балкан, имали смо извјесне задршке око тога. Што се тиче Босне и Херцеговине, подржавамо их у свим фазама стабилизације и европског пута. Сада мислим да ту треба бити стрпљив и упоран. На крају, без обзира на застоје, и у Београду и у Приштини постоје политичари који су показали да могу да разговарају. Другог пута и нема. Нама одговара сваки мирни расплет и стабилизација, ми смо ту да подржимо колико можемо, у складу са сопственим интересима наравно„, поручио је Дармановић.

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.