ЦРНОГОРСКА НАЦИОНАЛНА ЗАЈЕДНИЦА БЕОГРАДА: Положај Црногораца у Србији никад гори, ми се осјећамо као зечеви

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Принтскрин, РТЦГ

Положај Црногораца у Србији је никад гори, поручују из Црногорске националне заједнице Београда. Подсјећају да је број Црногораца опао са 150 хиљада, колико их је било 81. године, на садасњих 37 хиљада. Узрок таквог стања је, кажу, небрига саме државе Црне Горе, а како поручују, не очекују, ни од нове власти бољи однос.

Може се, поручују из Црногорске националне заједнице Београда, дискутовати о положају Црногораца у Србији, јер он, како тврде одавно није био гори… Тамо већина, кажу, не признаје црногорску нацију.

„Узрока таквог стања има више, и субјективних, и небриге саме државе Црне Горе која није поклањала много, последњих 30 година од српског национализма положају Црногораца и уопште идентитету,“ каже Мирко Зечевић, предсједник Црногорске националне заједнице Београд.

„Ми се овдје осјећамо врло несигурно, ми поготово у Београду, немамо начин ни да се сретнемо, ни да се видимо немамо просторије, наша Амбасада је силована графитима, не можемо да уђемо тамо, ми се осјећамо као зечеви који ако неко крене да нас нападне нико се не би радовао, али никога не би интересовало“, казала је Јелена Ђуровић, потпредсједница Црногорске националне заједнице Београд.

Црногораца је у Србији 1981. било око 150 хиљада, да би тај број на попису 2011. опао на близу 37 хиљада. У националној заједници Црногораца у Београду се, кажу, питају зашто црногорски амбасадори, Управа за дијаспору и Влада ћуте на асимилацију десетина хиљада националних Црногораца у сусједној држави?

„Црногораца у Београду по попису има 9000. Шале, забаве на рачун тога да су Црногорсци опсели Врачар, гдје сам ја била одборница, да овдје има има неколико десетина Црногораца који воде БГ. То су невјероватне глупости“, сматра Ђуровић.

„Овдје је наравно више оних који се осјећају или како кажу да су Срби, и неки од њих чак организовано раде против црногорског националног културног идентитета и против оних који се боре за постојање, и афирмацију црногорског културног идентитета“, каже Зечевић.

У Црногорској националној заједници упркос свему, покушавају, кажу, да анимирају и матичну државу и Србију, како би се изборили за своја права.

Очекују, кажу, и помоћ нове власти у Црној Гори.

„С обзиром на састав Владе који видимо, ми не очекујемо много, ми ћемо се и даље борити за положај и посебна права која су регулисана у Србији. Полажемо наду да ће управа за дијаспору ипак повести рачуна, јер је ово борба, борба за идентитет Црногораца у Србији је борба и за саму Црну Гору“, каже Зечевић.

„Али сто се тиче порука које стижу ја мислим и од неких чланова те нове коалиције, када неко каже да Црногорци не постоје да су милогорци или шта већ, који то прећуткују ја се дупло плашим“, истакла је Ђуровић.

Наши саговорници закључују – Црногорци у Србији не траже ништа друго, осим оно што је складу са правним поретком Србије и међународним нормама – да буду Црногорци у Србији и очувају свој национални и културни идентитет.

Дијана Драшковић, ТВЦГ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.