ЦРНА ГОРА: Да ли је сада доведен у питање закон који је подигао Црну Гору на ноге

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Александар Милачић

Посланици коалиције „Црно на бијело“ поднели су Уставном суду иницијативу за оцену сагласности чланова Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница са Уставом ЦГ и потврђеним и објављеним међународним уговорима. Да ли је доведен у питање закон који је подигао Црну Гору на ноге, покренуо литије и политичке промене.

Посланици коалиције „Црно на бијело“ на овај су се потез одлучили јер, како објашњавају, немају проблем да се законско решење за које су гласали у парламенту испита на највишем институционалном нивоу, посебно имајући у виду да је Закон о верским слободама изазвао бројне полемике у јавности.

Они су навели да ,,потпуно мирне савести подносе Иницијативу за оцену уставности јер су сигурни у квалитет закона и у то да у њему нема ништа што би ову државу и вернике угрозило”.

Да ли нова иницијатива доводи у питање усвојен Закон о слободи вероисповести?

Адвокат Далибор Каварић, члан Правног савета Митрополије црногорско-приморске за Спутњик каже да апсолутно нема простора ни за какав страх или забринутост у конкретном случају, и наглашава да је став који износи за наш медиј његов лични и да није дат у име Правног савета, који о овом питању формално није заседао.

Како објашњава, предметну иницијативу за оцену уставности члана 12 Закона о слободи вероисповести треба, пре свега, тумачити у вези са системским, односно специјалним прописом из области заштите културних добара, а то је Закон о заштити културних добара Црне Горе који у члану два експлицитно прописује, у ставу два овог члана, да „културно добро може бити у државној или приватној својини“.

„Неспорно је да су одређени манастири или непокретности на којима је власник Црква, уједно и културна добра по Закону о заштити културних добара Црне Горе, и да држава има одређене надлежности, односно одређена поверена законска и уставна овлашћења да се стара о културним добрима, како онима која су у државној својини, тако и о културним добрима која су у приватној својини – било да се ради о приватној својини Цркве, или других верских заједница, а имамо и непокретних или покретних културних добара која су у својини приватних лица“, каже Каварић.

Дешава се, појашњава наш саговорник, да су неке куће или музеји у приватној својини као наслеђе одређених породица, или одређених физичких или правних лица, али то државу не лишава бриге, већ установљава њену бригу да води рачуна о тим културно-историјским споменицима као објектима од ширег друштвеног значаја.

Он је мишљења да представници УРЕ нису поднели ову иницијативу из разлога што сумњају у то да је члан 12 Закона о слободи вероисповести у сагласности са Уставом.

„Чак напротив, видео сам из њиховог јавног образложења иницијативе да они дубоко верују у уставност и законитост Закона о слободи вероисповести, за који су и сами гласали. Схватио сам да они хоће да евентуално и сва трећа заинтересована лица – грађане и евентуално неке друге политичке или државне субјекте који су забринути за културну баштину Црне Горе, разувере да Закон о слободи вероисповести, конкретно његов члан 12, није неуставан, односно да не носи било какав ризик или било какву штету за културну баштину ЦГ. Односно да, у крајњем, члан 12 Закона о слободи вероисповести није у супротности са чланом 77 и чланом 78 Устава Црне Горе“, указује Каварић.

Нема лоше намере

Он не мисли да се ради о иницијативи која завређује било какав страх или сумњу.

„Мислим да се не ради ни о каквој лошој намери, већ о додатној потврди исправности, законитости и уставности како целог Закона о слободи вероисповести, тако и члана 12 који помињемо, а који се посебно бави заштитом културне баштине ЦГ, али кажем, опет тумачећи га у вези са чланом 14 Устава Црне Горе који прописује одвојеност верских заједница од државе и чланом 2 Закона о заштити културних добара, који прописује да културна добра могу бити у државној или приватној својини“, примећује Каварић.

Како додаје, овде не види ништа спорно и мисли да је иницијатива погрешно интерпретирана или да су одређени субјекти, са циљем производње некаквог вештачког конфликта, желели да ову иницијативу представе као нешто што носи одређени ризик.

„Апсолутно нема страха од ове иницијативе. Како представници УРЕ, тако и нова скупштинска већина, а и ја као адвокат, апсолутно сам сигуран да је Закон уставан, сагласан конвенцијама и другим међународним прописима, да задовољава највише стандарде како у области заштите културних добара, тако и области заштите својине и свих других института и правних стандарда у земљи и иностранству. Дакле, мислим да сви можемо да будемо спокојни“, напомиње Каварић.

Чудна иницијатива

И председник Нове српске демократије Андрија Мандић верује да усвојени Закон ни у ком случају није споран, али истиче да му је ова иницијатива доста чудна.

„Просто, ако нешто није у складу са Уставом, онда за то свакако не треба ни гласати у Скупштини Црне Горе. Пошто је Предлог закона прошао сва надлежна скупштинска тела која су утврдила његову усклађеност са Уставом Црне Горе и потом смо ми то изгласали у Скупштини, не видим разлога да се иде према Уставном суду како би се проверило нешто што је резултат суверене воље парламентарне већине у ЦГ. У коначном, ми смо на изборима 30. августа и дали грађанима обећање да ћемо променити Закон о слободи вероисповести, то је било једно од најважнијих обећања која је дала парламентарна већина и на основу тог обећања добили смо огроман број гласова“, подсећа Мандић.

Како напомиње, он не зна да ли је до сада било која парламентарна странка у Европи и демократским државама овако нешто урадила.

„Ја претпостављам да се то ради због њихових гласача за које они процењују да би им можда нека другачија одлука Уставног суда у односу на вољу парламентарне већине могла да буде профитабилна“, каже Мандић.

На причу о закону је стављена тачка

У осврту на то да ли оваква иницијатива на било који начин може да доведе у питање усвојени Закон о слободи вероисповести, Андрија Мандић каже:

„Са самим изгласавањем закона и његовим потврђивањем и објављивањем у Службеном листу на читаву ту причу је стављена тачка. Сада од готовог посла, кроз ову иницијативу, неко покушава да направи вересију. Тако да не мислим да је ово добро, не мислим да је политички логично, нити да је у складу са оним што смо обећали грађанима Црне Горе и не делим став да је то наводно жеља да би се потврдио тај закон, јер су постојале и друге стране које су биле много заинтересованије за то и које су могле сличну иницијативу упутити Уставном суду, а не да је упућују баш они који су изгласали овај закон.“

У иницијативи коју потписују сви посланици коалиције „Црно на бијело“ у Скупштини Црне Горе – Милош Конатар, Божена Јелушић, Срђа Павићевић и Суада Зороњић, наводи се: ,,Свако физичко и правно лице, укључујући и вјерске заједнице, дужно је да поштује културна добра других, на исти начин као и своја, а право на приступ културном добру може се ограничити само ради заштите јавног интереса и права и слобода других. Дакле, држава је дужна да штити културна добра, што је детаљно разрађено нормама Закона о заштити културних добара, а који је написан и усклађен са међународним прописима. Поставља се питање, да ли члан 12 предметног Закона, који гласи “У случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину Црне Горе, а на којима право својине има вјерска заједница, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.”, представља довољну гаранцију за заштиту Уставом Црне Горе прописаних чланова 77 и 78”.

Они су такође иницирали испитивање да ли је члан 12 Закона о слободи вероисповести у складу са Уставом. ,,Циљ ове иницијативе је да се потврди да је имовина државе Црне Горе заштићена, да нико неће и не може однијети, отуђити или присвојити нешто што припада нашој држави”.

Из посланичког клуба „Црно на бијело“ су, пише у иницијативи, уверени у исправност своје одлуке да гласају „за“ и потребу да се овај Закон донесе ради регулисања права и обавеза свих верских заједница.

rs.sputniknews.com, Сандра Черин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.