ЦИА ПОСЛИЈЕ 50 ГОДИНА ОТКРИЛА: Хрвати су милитантни националисти
Фото: РТРС
Иако многи замишљају тајне агенте као филмске ликове, истина је много једноставнија. Умјесто специјалне опреме, оружја, ласера и штошта осталог, обавјештајцима су често главно оруђе за рад биле мапе и карте.
Томе свједоче и документа ЦИА, са којих је послије 75 година коначно скинута ознака тајности. У част 75. рођендана свог картографског одјељења, ова америчка агенција први пут открива велики број мапа које су правили њени агенти, и који на досад непознат начин показују како је ЦИА тада гледала на свијет.
Међу државама које су биле у фокусу ЦИА налазила се и СФРЈ, нарочито током 80-их и 90-их година.
Колекција објављених мапа открива и како су САД надзирале и гледале свијет кроз деценије. Током четрдесетих, нагласак је био на Њемачкој и Пацифику, односно Јапану. Након Другог свјетског рата, пажња је преусмјерена према Совјетском Савезу, Вијетнаму и Блиском истоку.
Могло би се рећи да су ове мапе имале важну улогу у обликовању политике и историје 20. вијека. Читава галерија објављених мапа можете се погледати на ЦИА профилу на Фликру.
Америчка Централна обавјештајна агенција је још крајем 1970. године наговијестила распад Југославије, наводећи да су републике и покрајине те државе, описане као “својеврсна измошљотина 20. вијека”, у ствари одвојене нације, различитих историја, етничког и културног састава.
Закључци ЦИА наведени су у извјештају од 20. новембра 1970. године, који је, према америчком закону о доступности информација, тек неколико година доступан широкој јавности, у склопу читавог низа документа који се односе на разне сумњиве активности те агенције, али и озбиљне анализе односа снага у тадашњем Совјетском Савезу, Кини или бившој Југославији.
– Главно питање је опстанак федерације. Постоји озбиљан потенцијал за катастрофу – наводи се у том извјештају ЦИА који је потписао шеф службе за специјална истраживања Хал Форд. Разматране су и могуће посљедице евентуалног отцјепљења Хрватске, војне управе под контролом Срба и совјетске интервенције, која би, можда, слиједила такав развој догађаја.
ЦИА је указала на озбиљне разлике између Словеније и Хрватске, “католичких и најразвијенијих” република тадашње федерације, означујући Загреб као “извор константних тензија” у СФРЈ. Одређујући однос снага међу републикама, ЦИА је Босну и Херцеговину и Грну Гору ставила на страну Србије, док се Хрватима и Словенцима “приближила” Македонија. Хрвати су, тако, описани као “милитантни националисти”, од којих се издвајају “космополитски” Далматинци.
