“Антисрпска хероина“ једва дочекала: Кандић подржала резолуцију о Сребреници

Наташа Кандић која се у јавности представља као антиратна активисткиња и „оснивачица“ Фонда за хуманитарно право, дочекала је својих пет минута у тренутку када Немачка, Руанда и њихове савезнице припремају нацрт резолуције којом би се 11. јул прогласио Међународним даном сећања на наводни геноцид почињен у Сребреници 1995. године. И наравно да Кандићка коју је својевремено одликовао Тачи, и која је Србе кривила чак и за „Олују“ – подржава резолуцију којом се српски народ проглашава геноцидним.

„Нека 11. јули постане Међународни дан сећања на жртве геноцида у Сребреници. Цивилизацијски је неприхватљиво одбацити Резолуцију о геноциду у Сребреници. Неке нове генерације неће опростити данашњој Србији што нема снаге да се огради од прошлости у којој нема њених добрих дела“, навела је на мрежи Икс активисткиња која је читаву своју каријеру изградила на антисрпским и наративима о Србима као вечитим кривцима.

У нацрту резолуције који Кандићка подржава тражи се, између осталог, да се без резерве осуди свако порицање геноцида у Сребреници и подстичу се чланице УН да сачувају утврђене чињенице и кроз своје образовне системе развију одговарајуће програме, како би се спречио ревизионизам и геноцид у будућности.

Покушај да се прогура још једна резолуција која би наштетила Србима, у супротности је иначе, са налазима Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године којом је председавао Гидеон Грајф. Ово тело закључило је наиме да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште.

Грајф је раније појаснио значење појма „геноцид“, наводећи да се односи „на намеру једне групе да потпуно уништи други народ“, а Комисија од 10 светских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници нити на било ком другом месту.

И директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф изјавио је недавно да злочин у Сребреници 1995. године није био геноцид и да не мисли да је Генерална скупштина УН квалификована да утврди да ли је неки догађај геноцид или не.

„Према оригиналној дефиницији геноцида, према којој је то покушај затирања читавих народа, злочин почињен у Сребреници није био случај геноцида јер су српске трупе ослободиле све жене и децу“, рекао је Зуроф за „Политику“.