Анатомски атлас без савести на Пагу: Будући лекари, а не знају где боли
Getty © Jean-Denis JOUBERT
На острву Паг, у сенкама суровог камења и плитких увала, леже безимене јаме. У њима су још увек посмртни остаци Срба и Јевреја бачених у лето 1941. Други су, пребачени бродовима до Пашких врата, заклани, па завезани уз повећи камен и бачени у море. И сви су заборављени.
Осамдесет четири године касније, изнад истих тих гробова, трешти музика. Усташка мануфактура смрти ребрендирана је у хрватску Ибицу. На плажи Зрће, само десетак километара од некадашњих логора смрти „Слана“, организују се најлуђе журке на јадранској обали.
Управо сада ту су и студенти из Србије, будући лекари из Београда, Ниша, Крагујевца, Косовске Митровице… Нису поранили да одају почаст жртвама НДХ, већ су учесници у Фестивалу заборава.
Школска година је, извесно, пропала. Ако је тако не мора и „Медицинијада“. Уз паролу „Гореће Зрће“, на Пагу од 7. до 11. маја организују дневне журке, такмиче се у спортским играма, опијају уз вечерње ди-џеј сетове… Организатори најављују и наступе певача колоритних имена Раста, Војаж, Инас… Све то за 89 до 159 евра. Отишло је најмање 15 аутобуса са по 50 студената.
„И није им то први пут и не походе то место организовано само медицинари него и студенти других факултета. Организатори и домаћини обећавају до сада невиђену журку. Некада, не тако давно, на то острво, недалеко од плаже Зрће, довезено је не својом вољом и не на журку десетак хиљада Срба и Јевреја“, подсећају из удружење „Јадовно 1941“, које окупља потомке и оне који се опиру култури заборава, у саопштењу насловљеном „Децо, српски студенти, зашто на Медицинијаду 2025. баш на Зрће?“
Ово острво је заправо било део система логора Госпић-Јадовно-Паг. На тој магистрали смрти, претечи јасеновачких логора, за 132 дана убијено је, забележио је то др Ђуро Затезало, 40.123 заточеника. Око 8.000 њих страдали су на Пагу, у логорима „Слана“ и „Метајна“, као и у водама Јадранског мора. Затезало је пописао именом и презименом 10.502 жртве. Никола Пољак (5 година), Милица Пољак (7 година) и Марта Пољак (69) убијени су у логору „Слана“ 6. августа. Трговачка помоћница Олга Гербер (29) из Загреба силована у логору „Метајна“, а убијена у „Слани“ у јулу 1941. Тог лета страдали су на истом месту и Томо Попара (55), Богдан Вучић (47), Тадија Дујмовић (22), Зденко Фишер (19)…
Њихова судбина запечаћена је у пролеће 1941. када су Анте Павелић и његови доглавници у НХД одлучили да реше српско питање. До августа су имали разрађен цео план – логистику, eгзекуторе, возни ред за пут ка ништавилу на којем су жртве прво превозили до сабирног центра у Госпићу, а потом макадамским путем и шумским пролазима до крашких јама у планини. Неке и даље – преко Велебита до мора. У Карлобагу су жртве укрцаване на бродове до камене обале у ували Слана…
Архитекте ових логора се чак нису служиле ни оном лажи о „корисности затвореника“. А одсуство чак и те симболичне „радне“ компоненте сведочи о искључивој истребљивачкој намени.
„На пашком рту Слана, Независна Држава Хрватска је 24. јуна формирала два одвојена концентрациона логора за Србе и Јевреје. У рибарском месту Метајна формиран је логор за жене са децом. Непосредно пред затварање логора, само у ноћи 14. и 15. августа 1941. године на рту Слана изнад увале Малин поклана је најмање 791 жртва“, подсећају студенте из удружења „Јадовно 1941“.
О усташкој суровости говори податак да су италијанске окупационе снаге, видевши јаме на Јадовном и логоре на Пагу, затражили да се затворе. Усташе су лешеве бацали у море или су их сахрањивали у плитке камене гробнице, а Италијани су посмртне остатке спалили и пепео расули по мору. Били су то лешеви 91 детета старости до 15 година, 293 жена и 407 мушкараца. Пашки пакао преживело је тек неколико десетина људи.
Ови логори су једна од најзаташкаванијих прича, оне о којима се у Титовој Југославији само шапутало. Чак и у то време, тачније 1975. године постављена је мала спомен плоча која је уништена у рату деведестих. Надаље, сваки покушај да се подручје логора „Слана“ прикладно обележи су пропали. Табла је обнављана 2010. и 2013. године и рушена после само неколико дана.
„У Метајни, у једној од зграда некадашњег логора, данас је основна школа. Осим два дрвена крста које је удружење Јадовно 1941. Бањалука – Београд поставило на месту логора и масовне гробнице, данас нема ниједног трага да се на том подручју десио стравичан злочин“, кажу у удружењу.
Био би Паг дар природе да га заувек није затровао човек. Била би Слана романтична увала да у њој нису умирали људи без гроба. Била би и плажа Зрће вода жива да се у њој не огледа мртва тишина. Овако – Паг је само историјска рана, Слана јама, а Зрће заборав.
А будући лекари? Они који не знају где су не могу да знају ни где боли…
