ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Крај света старих решења

ИСКРА на Фејсбуку

(Жељко Цвијановић) Фото: intermagazin.rs

Нови круг преговора између Београда и Приштине показао је озбиљне знаке одустајања од основног концепта мировног процеса на Балкану, који траје још од 1995, односно 2001. године. Тај концепт формирања региона тзв. „Западног Балкана“ почивао је готово искључиво на идеји о српској кривици и казни, и то не само за ратове из 90-тих година прошлог века већ и за оне велике, који су им претходили.

Само апсолутизујући српску кривицу било је могуће замислити преговоре између Београда и Приштине у којима ће се први одрећи свега на Косову и Метохији, а други добити све. Време, мајсторско решето, међутим није издржало претешки терет тог концепта. За четврт века Србија, иако је прошла период тешке међународне деградације, ипак није политички ослабила онолико колико је било неопходно да би се несметано одиграо план „Западног Балкана“. Напротив, последњих година чак је у појединим сегментима и јачала, што се показало веома плодним тлом и за балканско јачање мултиполарних сила, попут Русије, Кине и Турске.

Идеја „западнобалканског мира“, коју су деценијама персонификовали проблематични ликови попут Мила Ђукановића, Стјепана Месића или Бакира Изетбеговића, још је далеко од врата свог нестанка, али је снажно уздрмана и доведена у питање. Нови тренд још увек није произвео довољно политичке енергије да потпуно отклони нека стара решења, али је сасвим довољан да у оптицај убаци нека друга решења, за која се веровало да су одавно потиснута под чизмом „Новог америчког столећа“. Тај тренд „подгрејао“ је идеју о подели Косова и Метохије, која је пре више од две деценије у јавности важила за једно од могућих решења, али никад се званично није нашла за преговарачким столом. Иако нема јасних потврда да су се са поделом сложиле САД, све је теже поверовати да би председник Трамп могао својом речју јавно да стане иза ултиматума Србији, у којој се од ње на рачун Приштине понижавајуће захтева све за ништа. Па још у часу кад са Путином настоји да се сагласи о свету у коме таква изругивања међународном праву попут Косова неће бити могућа.

Свет старих решења за Косово и Балкан уопште више није могућ, и свакако би требало одати признање српској влади која је то разумела много пре преовлађујућег дела јавности. Али свет нових решења не указује се истом брзином и јасноћом као што свет старих нестаје. Зато је тешко поверовати у скори крај косовских преговора, утолико пре што постаје очигледно да Косово као искључиво српско питање не третира нико – ни Русија, ни Кина, док га САД никад нису ни третирале.

Уместо да се наоружа стрпљењем, српска политичка јавност без престанка Косово користи као оруђе у унутрашњој борби. Док власт делује да промене које се догађају хоће да што пре претвори у споразум, делови опозиције као да једва чекају да изазову нови спор око Косова. Ради се, међутим, о томе да се воде преговори без краја и да је Косово данас много даље од чланства у УН него иједног часа после 2008. године. А колико мораш бити мали да би ти то било мало.

intermagazin.rs, Стандард

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.