
Народни испраћај, хришћанско саучешће и поштовање за ратника који се храбро борио за отачаство, штитећи га од неправедног страдања, и у тој борби положио живот – то је једна ствар.
А позирање на сахрани и разметање снимцима да би се прикупили тужни лајкови – сасвим друга, бескрајно удаљена.
Као што је ратовање на романијском фронту бескрајно удаљено од ратовања на лажљивим фронтовима медијским.
Наводно: он је херој, па ето, и ми смо.
А нисте.
А нисмо.
Него смо жртвеном судбином наших истинских хероја прекорени и постиђени.
Прими, Господе, у миру душе слугу Твојих који су ратовали за благостање народно, и подари им вјечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отаџбину.