Владимир Варава: КАД СТРУЧЊАЦИ ОТУПЕ...
Пише: Владимир Варава
Само велики нихилиста и у исто време велики радник и мајстор, творац највећих дела, Лав Николајевич Толстој, могао је рећи такве речи од којих сви „поштени“ и „културни“ људи, „делатници уметности“, остају у шоку:
„Стотине хиљада људи од малих ногу посвећују цео свој живот томе да науче да врло брзо врте ногама (плесачи); други (музичари) томе да науче врло брзо пребирати клавијатуру или жице; трећи (сликари) да умеју да баратају бојама и нацртају све што виде; четврти да умеју да окрену сваку реченицу на разне начине и свакој речи пронађу риму. И такви људи, често врло добри, паметни, способни за сваки користан рад, оглуше се на све озбиљне животне појаве у тим изузетним, опијајућим занимањима и постану тупи на све озбиљне аспекте живота, једнострани и сасвим задовољни собом стручњаци, који умеју само да врте ногама, језиком или прстима.“
Ово је пасус из његовог знаменитог есеја „Шта је уметност?“ (1897). Ови редови, као и многи други, изазивају забуну и негодовање. Аутор је оптуживан за лицемерје, бахатост, позерство, дендизам, ограниченост, мрачњаштво и слично. Како је могуће порицати светињу над светињама – уметност, а заједно с тим и целу културу?!
И све би то било оправдано, да није у питању Толстој, иза кога стоји сто пута више уметности и културе него код свих његових критичара и осудитеља заједно.
Али Лав Николајевич на ове речи није имао право само као велики уметник. У њима постоји и нека крајња еклесијастичка истина о бесмислу и бескорисности тзв. људских културних делатности. И како је Толстој био у праву, осудивши самодовољност свих тих „специјалиста“, „професионалаца“, а данас „експерата“, како он каже – подивљалих и отупелих од тога што виша питања живота и смрти пролазе мимо њих.
Не, ово није нихилизам лудог старца-генија. Ово је метафизичко прозрење – увид у празнину постојања, које вапије, захтева корениту ревизију и промену целог свог живота и деловања. У томе је огромна морална снага руске филозофије, њен изазов празнини и лицемерју људског бића. И данас је ово посебно актуелно.
(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)
