Владимир Умељић: ВЕЧИТО ИСКУШЕЊЕ МАМОНА

(Берзански артисти, цезаропаписти,

криминални политички опортунисти)

Ако бисмо осавременили поздрав староримских гладијатора Цезару и прилагодили га данашњици, онда би он гласио: „Ave Мамон imperator, lucrifacturi te salutant!“ или „Буди поздрављен, Мамоне императоре, поздрављају те они, који хоће да се обогате!“

Богатство и владалачка моћ, то је двоглава аждаха и већински идол нашег времена. Но да ли је икада било другачије? Или се пак раније та констелација само вештије маскирала, бољом мимикријом прикривала?

Али ако и не, ми живимо ето у овом времену.

То је наиме време, када је нормално да један човек, Илон Маск, располаже имовином од скоро два билиона (2.000.000.000.000) долара а једна певачица, Тејлор Свифт, после једне турнеје постаје богатија за једну милијарду (1.000.000.000) долара, па чак и да једна хришћанска црква, Ватикан, располаже са око дванаест милијарди (12.000.000.000) евра, тачна сума непозната услед пословичне дискретности ове институције.

Христова црква, која би морала да служи људима а не да се њима служи да би њена хијерархија живела у раскоши. Иако је Исус Христос, који би требало да је и њихова звезда-водиља, врло јасно, недвосмислено постулирао:

„Не можете служити Богу и Мамону.“

И нормално је да сваке две секунде на свету једно дете умире од глади и болештина, од сиромаштва.

Данашњи Волстрит и библијски Мамон, то су синоними искушења и зла грабежљивости, самозаљубљености и безсавесности, јер ко год је дошао у посед једне милијарде, он је многима одузео могућност да иоле партиципирају у њој.

Поред осталог и гладној односно болесној деци.

Обездушена декаденција као у позној фази Римског царства. Али ми учимо из историје и не понављамо фаталне грешке ишчезлих друштава, већ их мудро и промишљено коригујемо, зар не?

Но данас се наравно одмах громко узвикује, то су закони тржишта, тако функционише економија, то је све легално и легитимно, та звоцања и наклапања су само сентименталне сањарије, утопија и, наравно, завист, ако не и малигни репови оног (иначе одавно изумрлог) комунизма!

Ми смо прагматични, реалистични и – успешни. А то није грех, напротив!

Тја, једним делом (сурови закони тржишта) за разумети, но осуда мањка етике и морала, емпатије и хуманизма остаје примерена, оправдана. Јер када би постојала воља држава и друштвени конзенсус, то би се сасвим сигурно дало много хуманије организовати, мада тада не би више било билионера, вероватно ни милијардера.

Заиста грдна штета.

Политичари односно политички ангажовани опортунисти пак не могу да отворено користе методе успешних тајкуна и морају да се довијају, што завидљивци и утописти обично називају корупцијом.

При томе се један део њиховог довијања базира на опет опробаном староримском рецепту за умирење, успављивање и одвраћање маса од трезвеног размишљања: „Хлеба и игара!“ (Panem et circenses), дакле довољно хране и што више јефтине забаве, докле год њихов мандат траје. Код нас се то зове хлеб, пасуљ, сланина и естрада, телевизијске сапунице и „жута штампа“.

А њихова роба на продају, то су у најблажем случају „везе“, „утицаји“, „услуга за услугу“, „рука руку мије“, „права реч на правом месту у правом тренутку“. У најжешћем случају, то је корупција и то без знакова навода.

Када бацимо поглед на ситуацију у нас и у околини, у најновијем извештају глобалне организације Transparency International, Србија је у односу на распрострањеност корупције забележила скор од 33 поена (на скали од 0 до 100) и заузима 116. место од 182 рангиране земље. Ово је најслабији резултат Србије у последње две деценије и по први пут од када се мери индекс, Србија је најлошије рангирана земља у региону Западног Балкана.

Мада дотични српски политички опортунисти имају „утеху“, да се без сумње налазе у „добром друштву“ комшија. Овде само неколико података из 2018:

• октобар 2018 – Бившем македонском премијеру Николи Груеском потврђена затворска казна због корупције.
• октобар 2018 – Полиција Албаније саопштила је да је Арбен Чуко, бивши генерални директор албанских затвора, ухапшен под оптужбама за корупцију
• октобар 2018 – Бивши премијер Хрватске и председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Иво Санадер осуђен је због ратног профитерства.
• октобар 2018 – Од 22 министра у тзв. косовској влади, њих пет је под оптужницама за разна кривична дела, преноси КТВ.

Може се дакле мирне душе констатовати, да у време владавине новог Мамона (данас под скупним именом Волстрит), капиталисти, берзански артисти, цезаропаписти и коруптни политички опортунисти свуда стоје на истој лукративној листи акцијања у сопствену корист, ови последњи нелегално и нелегитимно а претходни легално, али не и легитимно по морално-етичким критеријумима.

Јер сваке две секунде на свету једно дете умире од глади и болештина, од сиромаштва.

Но као прво, помисао да сваки мали појединац може да промени, спасе свет је утопија, којој ни аутор ових редова не подлеже, и као друго, стоји да свако мора да прво почисти испред свог прага, пре него што крене да критикује суседна дворишта.

Другим речима – како решити шокантни степен корупције на социјалној мапи Србије? Јер наша мајка Србија, као „најлошије рангирана земља у региону Западног Балкана“ по том питању? А ми друге мајке немамо. И она се каткад мора бранити и од понеке сопствене деце, најчешће због корупције, превара, крађа, проневера, што све подрива и слаби државу.

Они черупају српског двоглавог орла и прете да га претворе у офуцану кокошку.

За промислити је и да ове криминалне девијације представљају више него добродошлу храну, дум-дум муницију за разне Грухоњиће, Чанке, Бисерко-Кандићке, Тепићке и све остале Пицуле при њиховим непрестајућим покушајима демонтаже и анихилизације српског националног бића.

Шта дакле чинити?

Тја, ма колико човек био етички мотивисан и социјално-критички настројен, и тиме заговорник индивидуалне и социјалне слободе људи, ма колико дакле у принципу подржавао забране свих самовољних забрана „малима“ од стране политичких моћника, овде је неопходна што снажнија воља државе и безусловна спремност да се том малигном полипу корупције одсеку пипци и уништи глава. Друштвени конзенсус по том питању је у Србији више него сигуран.

Тешко? Да, али не и немогуће.

И од енормне важности, при чему би то морало да се деси пре него што његове метастазе продру у све поре социјалне заједнице и тотално униште поверење у националне институције.

Од виталног значаја је, значи, да се то деси пре него што заживи трули, али временом све кочопернији и отпорнији компромис декаденције врхушке и летаргије поданика, и у сенци настане паралелна структура власти, као што је то већ одавно случај нпр. код фамилија сицилијанске мафије.

Тамо је, према бројним веродостојним изворима, у међувремену изузетно тешко диференцирати између дубоко умрежених политичких, привредних и криминалних хијерархија.

И црквених, додуше, јер познато је да су не тако давно Ватиканска банка (ИОР), моћни мафијашки клан „Дон Вито Ђеновезе“, оличен у свом синдикусу Микеле Синдони, и врхунска политика заступљена кроз седмоструког премијера Италије, демохришћанске перјанице Ђулија Андреотија, направили криминалне профите у реду величине од милијарди данашњих евра. Но од тога смо ми, хвала Господу, остали поштеђени.

А подаци су алармантни, јер менталитет „нормалног“ грађанина у Србији се све више приближава сицилијанском, не урођеном, већ изнуђеном кроз резигнацију због непревидиве капитулације државе пред уједињеним злом Мамонових идолопоклоника.

Тако јавља UN Office for Drugs and Crime о стању у Србији:

„Више од половине плаћеног мита (56%) нуде сами грађани, док их у више од 40% случајева плаћају директно или индиректно на захтев државног службеника. Из овог се може закључити да грађани Србије не верују у то да државна администрација може да функционише без неке врсте поклона или противуслуге како би се убрзале бирократске процедуре.

А чињеница да једна трећина грађана учествује у корупцији како би убрзала процедуру и да скоро сваки пети грађанин (18%) прибегава давању мита да би завршио процедуру или да би добио бољи третман, потврђује постојање недостатака и „уских грла“ у државној администрацији.“

То јесте алармантно, но не верујем и нећу да верујем да је у Србији већ дошло до доминације италијанских „правила игре“. Али као што је познато – боље је спречити, него лечити. Јер једна искуствено утемељена кинеска изрека каже, глуп човек учи из сопствених, паметан из туђих искустава.

Закључно, свестан сам наравно да овакви социјално-критички текстови аутору ни у ком случају не доносе нове пријатеље, пре свега не из редова оних, који се зову друштвени моћници. Па ма колико ово подизање гласа било добронамерно.

Лепо, односно не мари, критика погрешних је увек комплимент.

А ако ништа друго, то је барем показатељ да Волстрит/Мамон нашег времена ипак није свеобухватан, свемоћан. И – то је коначно нешто, што сваки мали појединац заиста може да учини, да подигне глас, без да потпадне под сумњу, да је утописта.

Ако се усуди да, остајући веран двоглавом орлу, расрди двоглавог полипа.