
„Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да су западне земље донеле неколико одлука не поштујући међународно право: „Запад је донео одлуке које су биле потпуно неспојиве са Повељом Уједињених нација. Једноставно су пустили духа из боце. Сетите се догађаја у Југославији
(…)
Извели су државни удар у Украјини, крвави и неуставни, али се цео Запад правио да то није ништа страшно, да тако једноставно мора да буде. Управо су нас те акције приморале да покренемо специјалну војну операцију
(…)
Подсетио је да су западне земље обећале Михаилу Горбачову да неће ширити НАТО на исток, али „није их било брига ни за сва њихова обећања нити за безбедносне интересе Руске Федерације”. („Политика“, Београд, 27.07.2026.)
Владимир Путин је изоставио да помене и прекршене уговоре из Минска, који су предвидели мирно решавање кризе у Украјини и који би поштедели стотине хиљада живота а које су потписници, Зеленски, Немачка и Француска једноставно игнорисали, како су касније потврдили немачка Ангела Меркел и француски Франсоа Оланд.
Деменција? И потом тренутак враћања памћења?
Све саме правне државе Запада, које од самог почетка борбених дејстава у Украјини громогласно осуђују руску „агресију и флагрантно кршење међународног права“, заплењују руска финансијска средства, доносе увек нове пакете санкција, отворено и масивно наоружавају режим Володимира Зеленског, тврдећи при томе да они „нису ратна страна“.
Исто као што су и пре почетка борбених дејстава у бившој Југославији при крају 20. века громогласно осуђивали српску „агресију и флагрантно кршење сваког могућег права“, доносили увек нове пакете санкција против Срба, отворено и масивно наоружавали Хрвате, босанске муслимане и косовско-метохијске Албанце, тврдећи при томе да они „нису ратна страна“.
Ово последње, наравно, само док нису извршили отворену агресију на Србе.
Очигледно им се тај концепт толико допао, да су покушали да га примене и на Русију а да је то успело, онда би га сигурно докрајчили на исти начин – распарчавање Русије, Владимир Путин, високи политичари и генерали пред неки нови Хашки трибунал, па потом у западне казамате.
Закључно и исто као Србима поручили – Руси, заборавите прошлост! Промените свест!
Мада – много је за мачка говеђа глава, много је за њих Русија. Наравно деменција поништава и такве народне мудрости а ионако је питање ко је овде дементан, односно да ли се уопште ради о том обољењу?
Одговор би за живо чудо могао да буде и потврдан, али само ако бисмо се приклонили (не медицинској, већ политичкој, властодржачкој) дефиницији Џорџа Орвела, коју је он представио у свом генијалном делу „1984“.
Орвелов „Велики брат“ заснива своју властодржачку моћ на бруталној сили и, истовремено, на још бруталнијем духовном униформисању својих поданика. Он је узурпирао власт над дефиницијама стварности, он дакле једини дефинише шта је било у прошлости, шта је у садашњости и шта ће бити у будућности. Он једини дефинише истину. А поданицима се поручује:
„Заборавите све остало! А потом заборавите и сам чин заборављања!“
Зар то није управо механизам, којим деменција (биолошки) обездуховљује човека?
Ако дакле у овом светлу посматрамо питање ко је у овом политичком контексту по могућству дементан, одговор постаје нешто комплекснији, са више варијанти, али се истовремено и сам по себи нуди, мада то свакако зависи од угла посматрања.
Овде се нуди један могући одговор.
Тешко је претпоставити да су сви водећи политичари НАТО-империје већ генерацијама (биолошки) дементни, те да су нпр. заборавили своју противправну агресију на Србе и следствено комадање њихове државе и националног корпуса а потом заборавили и сам чин заборављања.
Они дакле могу само да су орвеловски (политички, властодржачки) дементни.
Тешко је даље претпоставити, да они сматрају Србе (Русе, читав свет) биолошки дементнима, када им увек изнова поручују: „Заборавите све остало! А потом заборавите и сам чин заборављања!“
Можда је тим западним политичарима ипак за препоручити да забораве Орвелову страшну утопију а потом да свакако никад не забораве да су је заборавили, заувек одбацили, одрекли је се.
Да дозову себи у разум, да они не дефинишу стварност, истину и правду.